Догађаји из претходних неколико дана потврђују да је задржавање танкера Маринера представљало својеврсни сигнал почетка нове фазе притисака на руску флоту. На саопштење Европске комисије да земље чланице Уније морају саме одлучити да ли ће следити пример Вашингтона у овом погледу, пре два дана је одговорила Италија када је задржала и конфисковала 33 тоне челика са брода који је испловио из Новоросијска.
А само дан раније, морнарица Немачке пресрела је танкер Arcusat — иако у овом случају није дошло до задржавања брода, посада је била приморана да одустане од пловидбе кроз Балтичко море и промени курс ка руским арктичким лукама.
Западни медији који су објавили информације о инциденту поручили су да се овде ради о првом примеру успешне блокаде северних акваторија од стране једне европске силе — ово, како се наводи, може бити први у низу нових механизама притисака на Русију који без драматичног подизања политичких тензија доводи до жељених економских последица.
Импликације
Одсуство непосредног војног одговора на недавне инциденте, као и функционалне безбедносне архитектуре која би омогућила заштиту руских интереса у међународним водама одрешили су руке НАТО да активирају војне структуре формиране током претходне године у циљу практичне трансформације Северног и Балтичког мора у унутрашњу акваторију пакта.
Да се ради управо о примени већ разрађених механизама, а не изолованим инцидентима указује и чињеница да је до ове нове епизоде ескалације дошло у тренутку почетка војне вежбе Steadfast Dart 26 која се одиграва управо у Балтичком мору и током које ће европске чланице НАТО увежбавати пребацивање снага за брзо реаговање на север Европе.
А, пример танкера Arcusat само је још један аргумент у прилог тези да милитаризација Балтика за циљ има не само интензивирање санкционих притисака уз примену војне силе, већ и потпуну блокаду Балтичког мора за руске бродове.
Овакав развој догађаја може имати далекосежне и драматичне безбедносне, а не само економске последице — са практичним истискивањем руске морнарице са овог стратешког простора, биће могуће говорити и о почетку поморске блокаде Калињинграда чија ће једина веза са матицом у том тренутку прелазити преко територије НАТО.