Након детаљне анализе геополитичке, војне и економске ситуације у Централној Азији, Амерички савет за спољну политику и Институт за Централну Азију и Кавказ предложили су иницијативу Веће Централне Азије — ради се о новом регионалном пројекту под покровитељством Вашингтона који би, поред пет средњеазијских република, обухватио и Азербејџан, а касније и Јерменију, Грузију, Авганистан и Монголију.
Основни циљ овог пројекта било би формирање ”затворених регионалних структура” које би биле усклађене са интересима Вашингтона у том погледу да би онемогућиле јачање утицаја ма које од суседних великих држава — у извештају се ту посебно истичу Русија и Кина, али и Пакистан, Индија, Иран и Турска.
Што се тиче механизама остварења овог циља, аутори пројекта предлажу интензивирање медијског деловања, раст директних инвестиција, али и успостављање новог формата међународне сарадње C6 + 1 који би окупљао представнике држава учесница пројекта и САД на редовним састанцима који би били посвећени координацији даљег деловања на регионалном плану.
Импликације
Предложени пројекат Веће Централне Азије директно конкурише постојећем Евроазијском економском савезу и као такав се несумњиво може тумачити као још један механизам дезинтеграције постсовјетског простора што је циљ ка ком су током претходне године, нажалост, направљени значајни помаци.
Основни носилац ових процеса до сада је била пантуркистичка Организација туркијских држава која је под вођством Анкаре и менторством Лондона успела да ослаби положаје Русије у друштвено-културној, медијској и делимично војној и економској сфери — насупрот овим ограниченим резултатима, предложени концепт Веће Централне Азије омогућио би не само подривање руског утицаја, већ и политичко-економску изолацију региона која би онемогућила да вакуум моћи заузме нека од других регионалних сила.
У том погледу, Вашингтон несумњиво има интересе у ограничавању даљег раста турског утицаја будући да се Анкара показала као непоуздан савезник са којим САД у овом тренутку има опречне интересе на Блиском истоку.
Но, можда најзначајније, са укључивањем Монголије у планирани пројекат, Вашингтон би практично преузео контролу над свим кључним логистичким рутама које повезују Кину са европским делом Русије, чиме би задао смртоносан ударац главним инфраструктурним пројектима глобалног Југа, пре свега кинеској иницијативи Појас и Пут, као и међународном пројекту Коридор север – југ.
