Након што су се терористи Исламске државе суочили са крахом свог самопрокламованог калифата на територији Сирије и Ирака, група је била приморана да премести своје кључне логистичке и финансијске центре на друге просторе где је притисак различитих снага заинтересованих за њихову ликвидацију (или бар њихово довођење под контролу у случају САД) био знатно мањи.
Као могућности овде су се појавиле Централна Азија, али и широки простори Африке где су државе попут Сомалије и Мозамбика, окарактерисане слабом контролом централних државних власти разматране као изузетно погодне за формирање комплексних илегалних организација које би могле наставити да спонзоришу опстанак групе на глобалном нивоу.
Северна Африка
Иако је Северна Африка била разматрана као највероватније ново средиште деловања Исламске државе услед географске близине Блиском истоку, али и значајном броју припадника организације који су у Ирак и Сирију дошли управо из арапске Африке.
Међутим, овај турбулентни простор показао се као превелики залогај за калифат у нестајању који није успео да оствари значајне успехе између различитих фракција које су на том простору већ имале далеко разгранатије мреже утицаја.
Тако и сада такозвани Либијски Вилајет ИД делује на ограниченим територијама на југу Либије где се примарни бави шверцом људи како би финансирао сопствени опстанак.
Источна Африка
Уколико је веровати Афричкој команди оружаних снага САД такозвани Сомалијски вилајет Исламске државе у последњим годинама постао је финансијски центар читаве организације који зараду остварује кроз изнуде у бродарству, али и опорезивање села под својом контролом у Путланду на северу земље, чиме остварује приходе од око 460.000 долара месечно.
У светлу значајних расхода, ова условно скромна цифра од готово пола милиона долара месечно тешко да је довољна за глобалне амбиције Исламске државе, но она ипак игра значајну улогу у спонзорисању деловања других филијала организације у субсахарској Африци.
Овде се у првом реду ради о Централноафричком вилајету сачињеном већински од милитаната некадашњих Савезних демократских снага (ADM/A) Уганде који данас делује у приграничним регијама ДР Конга, мада без перспективе да оствари значајније територијалне успехе у доминантно хришћанској држави.
Други значајан огранак групе у Источној Африци јесте Вилајет Мозамбик формално активан од 2019 на северу и у обалском појасу земље, са упориштем у провинцији Капо Делгадо — упркос значајном слабљењу ове групе, њено присуство у непосредној близини значајних логистичких и економских центара наставља да представља проблем за централне власти које се до сада нису успеле да у потпуности стабилизују ситуацију, чак ни уз помоћ регионалних држава.
О активностима Исламске државе у Источној Африци и њеном деловању у складу са интересима Вашингтона детаљније се говори у тексту Рога Африке.
Сахел
Најзад, Сахелски Вилајет остаје релативно активан на тромеђи Нигера, Буркине Фасо и Малија где остварује повремену, ситуациону сарадњу са другим илегалним групама које раде на дестабилизацији новоформираног Савеза Држава Сахела.
Ипак, са формирањем заједничких антитерористичких снага три државе које слободно делују преко граница, маневарски простор исламиста значајно је сужен.
Западна Африка
Сличну ситуацију затичемо и у рејону језера Чад, односно на тромеђи Чада, Нигерије и Камеруна где су терористи успели да развију релативно стабилну и децентрализовану мрежу ћелија, користећи регионалне тензије између хришћанског и муслиманског становништва да радикализацију руралне заједнице и тако осигурају попуњавање сопствених редова.
Иако ова група још увек остаје далеко од разбијене, продубљивање војне сарадње три земље и уклањање бирократских препрека прекограничним операцијама допринело је значајном паду борбених капацитета терориста.
