Данашње саопштење белоруских медија о плановима НАТО да спроведе оружану дестабилизацију унутрашње ситуације уз помоћ нацистичких паравојних група, уз последично укључење плаћеника из Пољске, Литваније и Украјине, али и редовних снага пакта морамо посматрати у контексту сада већ вишемесечног погоршања војно-безбедносне ситуације око Белорусије.
Хронологија догађаја
Прва званична саопштења о веома опасним непријатељским плановима колективног Запада могли смо чути још у априлу када је начелник КГБ Иван Тертељ саопштио о постојању разрађеног плана инвазије на Белорусију који подразумева комбинацију унутрашње дестабилизације и спољне интервенције коју би требало да захтева некаква паралелна влада тзв белоруске опозиције у изгнанству након што успостави контролу на територији Брестске области (на граници са Пољском). Дакле, умногоме слично наводима који се појављују данас.
У августу, ОСУ су испитивале стрпљење Минска када су лансирале неколико беспилотних летилица ка Русији кроз белоруски ваздушни простор, а свега неколико недеља касније, белоруски лидер Александар Лукашенко поручио је да је готово трећина белоруске армије распоређена дуж границе са бившом Украјином, у одговору на раст војне претње од стране кијевског режима.
Ситуација се додатно погоршала у септембру — док су Москва и Минск преговарали о споразуму о безбедносним гаранцијама, дуж белоруских граница распоређено је 14.000 војника ОСУ, 17.000 војника Пољске, као и значајне НАТО снаге на територији Пољске и Литваније које укупно броје око 10.000 војника. Реагујући на ове претње, званични Минск започео је са формирањем система оперативне сарадње Министарства унутрашњих послова са командантима војних јединица, пограничне војске, као и представницима обласних извршних комитета, а у циљу осигуравања безбедности границе и разрађивања плана дејстава у случају могуће инвазије. За то време, изнад Гомељске области белоруска ПВО оборила је две беспилотне летилице.
У октобру, начелник руског ФСБ-а Александар Бортников објавио је о плановима НАТО да увуче Пољску и балтичке државе у сукоб на територији бивше Украјине посредством преношења борбених дејстава на белоруску територију. Свега неколико дана касније, о могућем нападу ОСУ на Белорусију говорио је и посланик украјинске Врховне Раде Олег Дунда.
Узроци тренутних тензија
У овом тренутку постоје два основна разлога за подизање тензија — с једне стране, ради се о широј тенденцији коју можемо пратити и кроз употребу ракета ATACMS и Storm Shadow за ударе на ”старе” руске територије. Са покушајима колективног Запада да максимално повећа притисак на Москву, провокације усмерене на Белорусију која је сада заштићена руском нуклеарном доктрином више су него очекиване.
С друге стране, Белорусија се сада припрема за спровођење председничких избора у јануару 2025 и готово је извесно да ће колективни Запад покушати да искористи период повишене политичке активности за покушаје дестабилизације унутрашње ситуације — у вези са тим, Министарство унутрашњих послова покренуло је војно-полицијске вежбе у великим градовима усмерене на увежбавање одговора на могуће оружане провокације.
