Ни речи о Украјини без Украјине била је мантра колективног Запада од почетка СВО, но очигледно све више није тако једноставно — на иницијативу Берлина, данас је одржан телефонски разговор немачког канцелара Олафа Шолца и руског председника Владимира Путина.
Главна тема разговора, према званичном саопштењу Кремља био је управо сукоб на простору бивше Украјине, као и перспективе његовог дипломатског регулисања.
Изјаве руског председника на ову тему додатно су појасниле основну позицију Москве која остаје окарактерисана отвореношћу за наставак преговора, али уз узимање у обзир нових територијалних реалија, као и неопходности уклањања узорка сукоба.
А говорећи о ономе што је довело до садашње ситуације, руски лидер објашњава:
Текућа криза директна је последица вишегодишње агресивне политике НАТО усмерене на формирање антируске војне испоставе на територији Украјине.
Судећи по каснијим саопштењима портпарола Кремља Димитрија Пескова, две стране нису постигле никакву форму разумевања, али је донета одлука да помоћници председника, односно канцелара остану у контакту.
Импликације
Имајући на уму да званичних (или бар јавних) контаката Берлина и Москве није било од децембра 2022, данашњи разговор несумњиво представља значајан разлог догађаја. Но, да ли он приближава могућност окончања борбених дејстава остаје отворено питање — и далеко је вероватније да је одговор у овом случају одричан.
Треба имати на уму чињеницу да је након убедљивог пораза на локалним изборима у Тирингији и Саксонији немачки канцелар покушао да ублажи своју ратнохушкачку реторику и створи имиџ миротворца у покушају да придобије изгубљену подршку у јавности.
Стога, Шолц је имао довољно унутрашњих разлога да иницира разлог, тим пре са приближавањем 2025 и предстојећих парламентарних избора у септембар.
А с обзиром на скори почетак новог мандата Доналда Трампа који може донети смањење америчких инвестиција у антируски пројекат познат као Украјина, европски сателити Вашингтона сада се суочавају са перспективама драматичног раста војних расхода који више немају подршку јавности коју су имали 2022.
Уколико сагледамо ову чињеницу у светлу значајних успеха руске армије у зони СВО, постаје јасно да у ЕУ постоји одређено интересовање макар за привремену обустави ватре или можда надметање Русији неких ограничења по питању циљева под изговором још једног „геста добре воље“ у циљу омогућавања наводних преговора.
Но, непоколебљива и веома јасна позиција руског лидера потврђује да Москва неће упасти у исту замку и наставиће да ради на остваривању свих циљева СВО што је, у овом тренутку, и даље могуће искључиво војним путем.
