Док се сукоб на југу Либана наставља са несмањеним интензитетом, укључени актери схватају да се шира регионална криза развија својим током, а ниво тензија упркос напорима не остаје статичан.
Војна дејства
Можда најзначајнију промену динамике на војном плану видимо у проширењу арсенала Хезболе — колико јуче, либанска група први пут је применила ударне беспилотне летилице које су веома успешно заобишле израелску ПВО и достигле довољно значајан циљ, базу оружаних снага Израела у Хаифи.
Интересантно је да је Хезбола још 18. јуна извела демонстративни лет БПЛ-ом Удод изнад Хаифе, при чему израелска ПВО такође није открила нарушавање ваздушног простора — стога, чини се да је интерпретација јучерашњег удара у арапским медијима тачна када тврди да је Хезбола демонстрирала своје капацитете, показујући да је кадра да нанесе болне ударе Израелу.
Овај догађај, међутим, послужио је као повод Вашингтону да објави о пребацивању батерије ПВО система THAAD у Израел, при чему ће оператори овог система бити амерички војници.
Овај корак САД показује да Вашингтон у овом тренутку не сматра директно учешће Ирана у сукобу вероватним, због чега процењује да улазак америчких снага у Израел са непосредним ангажманом у обарању ракета и БПЛ Хезболе неће доћи уз ризик од директног војног сукоба са Техераном.
Политички догађаји
Дрзак потез Вашингтона ставио је Иран у незавидну позицију — до сада уздржан став дао је САД довољно маневарског простора да учврсти своје војно присуство у Израелу, приморавајући Техеран да реагује уз ризик од провокације сукоба.
Но, ово је, чини се, имало отрежњујући ефекат на нову иранску владу која је напустила наратив о дијалогу са САД, објављујући напротив о повлачењу из преговора са Вашингтоном уз посредништво Омана због актуелне регионалне ситуације.
А на прошлонедељном међународном форуму у Ашхабаду, реформистички председник Масуд Пезешкиан отворено је поручио да државе Европе и САД активно раде на онемогућавању деескалације на Блиском истоку, а да су дејства Израела, укључујући ту игнорисање међународног права учинила ситуацију критичном.
Осврт на импликације актуелних догађаја у контексту међународног права представља практично одговор на подршку коју су Иран и Оса Отпора добили од Русије на платформи Савета безбедности УН пре нешто мање од две недеље — и ово није изненађење, Пезешкиан препознаје значај сарадње са Москвом и у складу с тим најављује потписивање споразума о стратешком партнерству две државе на предстојећем самиту блока БРИКС у Казању.
Но, спознаја узалудности дијалога са САД није однела унутрашње економске проблеме с којима се исламска република и даље суочава, због чега Техеран и даље тражи начине да избегне директно укључење у сукоб — према за сада непотврђеним информацијама, Иран је посредством треће стране обавестио Вашингтон да је спреман да не настави циклус ескалације уколико се Израел у свом одговору на ирански ракетни удар почетком октобра ограничи на списак унапред договорених циљева.
Иако нема званичне потврде ове информације (и нема основа мислити да ће је бити), овакав приступ уклапа се у досадашње политичке праксе на Блиском истоку, омогућавајући учесницима сукоба да деескалирају ситуацију без значајних репутационих удара. Но, да ли ће Израел имати интереса за овакав договор остаје отворено питање.
