Како најављује лидер политичког крила сецесионистичких структура у Приштини, Аљбин Курти, од 1. јануара наредне године, грађани Босне и Херцеговине моћи ће да уђу на окупирану територију наше јужне покрајине без визе и само уз идентификациони документ, односно личну карту.
С једне стране, јасно је да се овде ради о политичком потезу будући да Курти посебно наглашава да се ради о унилатералној одлуци коју сепаратисти донесе услед одбијања Републике Српске да ратификује споразум о мобилности (Бања Лука на тај начин избегава нарушавање територијалног интегритета матице) — на овај начин, Приштина се још једном позиционира као некакав заступник слободног, демократског, европског Балкана, док се Београд и Бања Лука представљају као фактор опструкције.
Но, да ли се ради само о покушају Приштине да стекне јефтине политичке поене и мало публицитета или се иза овог процеса могу крити намере које имају далеко озбиљније импликације по безбедносну ситуацију у Србији?
Позадина догађаја
О незанемарљивом проценту Албанаца са Косова и Метохије у редовима терористичких група као што су Исламска Држава, Џабат ал Нусра или Џемат Албан у којој они представљају доминантну етничку групу писали смо више пута — илустративан пример овде јесте онај појединца по имену Фитим Ладровци који се после обуке у кампу Исламске Државе 2020. вратио на територију КиМ где је осуђен на свега две године затвора и психијатријског лечења од чега је међутим одбијено око годину дана притвора и кућног притвора. Сада, Ладровци као потпуно слободан појединац и даље промовише идеологију радикалног исламизма.
Ситуација није много другачија ни у Федерацији Босне и Херцеговине — иако безбедносне службе БиХ званично тврде да је свега 240 грађана отишло да се бори на страни Исламске државе у Сирији и Ираку, други извештаји потврђују да се неколико хиљада жена након погибије својих мужева на Блиском истоку вратило за БиХ што указује на то да је стваран број радикала готово извесно знатно већи него што то јавно саопштавају релевантне службе.
С тим чињеницама на уму, олакшавање протока људи између Босне и Херцеговине и окупиране територије наше јужне покрајине долази са ризиком од успостављања блиских контакта и сарадње између ветерана Исламске државе и других терористичких група са две територије. И ово несумњиво представља разлог за забринутост, тиме пре због ризика да ће бошњачки радикали преко територије Црне Горе и окупиране територије Косова и Метохије бити пребачени на простор Рашког и Златиборског округа, а преко необележених граничних прелаза, где се потом могу повезати са радикалним бошњачким елементима у Тутину и Новом Пазару.
