Нескривене припреме војног блока под контролом Вашингтона за директан сукоб са Русијом су тема на коју се често враћамо — ради се о процесима који руше илузије о повратку било каквог статута кво и сведоче о све нестабилнијој безбедносној ситуацији у Европи која прети да ескалира у, у најмању руку, континентални сукоб, не другачији од оног који се одигравао крајем тридесетих и почетком четрдесетих година прошлог века.
Док наши прегледи развоја догађаја обично обухватају период од око месец дана, само у претходној недељи било је толико значајних дешавања да се чини неопходним обратити пажњу на њих већ сада, мање од десет дана од претходне објаве на исту тему.
Раст капацитета НАТО у Румунији
Прошле недеље, западни медији објавили су да је континент НАТО на бази Михаил Когелничану достигао чак 70.000 војника, а у плану је додатно проширење базе за 2,8 хиљада хектара у наредних 20 година, постајући тако несумњиво највећа НАТО база у Европи.
Планови за проширење и модернизацију укључују читаву инфраструктуру за континент НАТО и њихове породице (при чему се најављује и даљи раст броја војника до 80.000), али и неопходне капацитете за размештање америчких стратешких бомбардера наоружаних нуклеарним оружјем.
И овај процес већ је у току — у јулу ове године, два B-52H Stratofortress слетела су на базу Михаил Когелничану, након што су у ваздушном простору Финске симулирали нуклеарни удар на Русију.
Поред нескривено агресивних намера блока, раст НАТО капацитета у Румунији говори и о процесу премештања стратешких актива блока из Немачке која је са базом Рамштајн до сада била незванично седиште војне моћи пакта ка источној Европи.
ПВО НАТО на украјинским границама
Остајући на теми Румуније, интересантно је приметити да је НАТО током прошле недеље пребацио италијански мобилни радарски систем LANZA LTR-25, као и специјалисте за његову употребу на територију Румуније, и то на свега 25 километара од украјинске дунавске руке Измаил. С обзиром на домет радара који у оптималним условима износи 450 километара, нема ни мало сумње да ће ова техника бити коришћена за осматрање руских ваздушних удара на лучку инфраструктуру кијевског режима.
Овај корак оправдан је неопходношћу заштите ваздушног простора НАТО од, разуме се, евентуалних руских удара, а под истим овим изговором и оружане снаге Румуније преместиле су своје системе за борбу против беспилотних летилица у исти рејон у ком сад делује и италијански радар, и француски систем ПВО SAMP-T, пребачен на обалу Црног мора још 28. фебруара 2022.
Аналитичари сматрају да ови кораци могу бити повезани како са плановима за обарање руских БПЛ и ракета изнад Украјине (што је предлог који је више пута изнела Пољска), тако и са наводима да ће бар део ловаца F-16 предатих Кијеву деловати против Русије са аеродрома на територији чланица НАТО у ком случају би ови ПВО системи играли улогу у заштити летилица од руских удара.
Концентрација НАТО снага дуж руских и белоруских граница
Румунија је за НАТО значајна на првом месту због излаза на Црно море, као и због копнене границе са бившом Украјином, но и оне чланице пакта које се граниче директно са Русијом и Белорусијом остају укључене у пројекат милитаризације и припреме за сукоб — тако је током претходне недеље најављено формирање немачке војне базе у литванском граду Руднинкај (20 километара од белоруске границе), повећање немачког контигента у Пољској, као и формирање оклопне бригаде НАТО од 5.000 војника која ће бити стационирана у базама у три финска града, односно на 161, 116 и 38 километара од руске границе.
Говорећи о Финској, интересантно је приметити и одржавање две војне вежбе, Hela-2024 и Joint Fires-2024 током којих су фински, норвешки и амерички пилоти увежбавали деловање изнад Финског залива — стратешки значајне регија која би у случају блокаде Сувалкског коридора за руку ексклаву Калињинград представљала једину везу са матицом.
