Током ноћашњег налета непријатељских БПЛ на циљеве на територији Русије, најмање 16 ударних дронова ОСУ прошло је кроз ваздушни простор Белорусије — овај провокативни корак је благовремено примећен, а белоруска ПВО оборила је не мање од 10 летилица, предајући информације о осталима руској страни.
Почетком дана, белоруски лидер Александар Лукашенко поручио је да ова провокација неће остати без одговора, а белоруске снаге које су раније враћене са границе у своје касарне још једном се налазе у стању повећане борбене готовости и на својим положајима на граничној линији.
Кораци Министарства спољних послова
Средином дана, белоруско министарство спољних послова поручило је да би евентуално ширење сукоба на Белорусију довело до експлозије у читавом региону, захватајући тако и државе чланице ЕУ.
У Минску сматрају да се Кијев одлучио на овај корак свесно изазивајући ескалацију која би подразумевала укључење Белорусије у сукоб, додајући да иако Белорусија заступа за окончање крвопролића, она је спремна да у пуној мери искористи своје право на самоодбрану.
Отправник послова Украјине у Минску такође је позвана на консултације у Министарство спољних послова након чега је поручено да Белорусија може размотрити сврсисходност даљег постојања дипломатског представништва Украјине у Минску, алудирајући тако на могућност прекида дипломатских односа.
Позадина догађаја
Оцењујући да је нарушавање белоруског ваздушног простора било био планирани корак ка ескалацији, званични Минск врло вероватно погађа суштину ствари — кијевски режим је свестан да би озбиљно подизање улога у сукобу било можда и једини сигуран начин да се осигура континуитет западне подршке, можда чак и покрене Макронова иницијатива о тзв мировној мисији НАТО на белоруско-украјинској граници.
И ово је још један разлог због шансе за укључење Белорусије у СВО остају минималне — ово, наравно, не значи да Минск неће на друге начине помоћи Русији. На пример, многи аналитичари сматрају да повратак белоруских снага на граничну линију може представљати покушај одвлачења снага ОСУ из зоне активног сукоба.
Но, говорећи о позицији Белорусије, битно је имати на уму саопштења председника Лукашенка и начелника КГБ Ивана Тертеља из априла ове године у којима је откривено да Запад има разрађен план за озбиљан хибридни напад који би указивао унутрашњу дестабилизацију са последичним увођењем НАТО снага из Пољске у западне области Белорусије где би тзв белоруска влада у изгнанству формирала паралелни председнички кабинет.
Стога, не треба искључити ни могућност да је провокација Кијева усмерена управо на реализацију овог сценарија — улазак белоруских снага на територије под контролом кијевског режима несумњиво би значио слабљење контроле над западном границом и смањење снага које би се могле користити за сузбијање унутрашње оружане побуне. Мада је овај сценарио мање вероватан, белоруске власти морају размишљати и о њему.
Без обзира на то, резултат остаје исти — сви су изгледи да неће бити укључења Белорусије у СВО, а једнако су мале шансе и да видимо руски удар са белоруске територије какав се догодио почетком СВО — бар за сада. А како су последње две и по године показале, безбедносна ситуација на истоку Европе лако се може променити преко ноћи.
