Након првобитног шока и можда и очекиване негативне реакције руске јавности на постављање цивила на место министра одбране — ради се о кораку који несумњиво није уобичајен за постсовјетски простор — ситуација се постепено мења и појављује се све више назнака да ће долазак Андреја Белоусова на министарско место означити кардиналне промене у неким сегментима руског Министарства одбране којима су реформе преко потребне.
Један од ових сегмената јесте и информациона политика армије РФ која ће очигледно бити промењена будући да је Руслан Цаликов, заменик Сергеја Шојга који је био задужен за одсек Министарства за информацију и масовну комуникацију јуче дао оставку на своју позицију, уз све изгледе да ће заједно са бившим министром пронаћи ново место у Савету безбедности РФ.
Које су импликације?
Као начелник овог одсека, Цаликов је био човек који је у потпуности контролисао медијско деловање Министарства одбране како у погледу односа са јавношћу и извештавања о току СВО, тако и у погледу информационо-пропагандних операција. И са његовим одласком, овде може доћи до значајних промена.
Очигледне се мора признати — иако је током сада већ више од две године трајања СВО дошло до неких позитивних промена у информационом деловању руских стручњака за стратешку комуникацију, ситуација је и даље далеко од идеалне, а пун потенцијал још увек није остварен.
Ситуација је можда и нешто гора у погледу рада са унутрашњом публиком — иако, на срећу, више не видимо кардиналне грешке какве су се догађале 2022 када је Министарство одбране уводило режим тишине у тешким тренуцима (као, на пример, непосредно након губитка Изјума и Балаклеје када званичних информација није било неколико дана), тако препуштајући информациони фронт непријатељу, примера проблематичних одлука и даље има на претек. Сетимо се само да је Шојгу лично објавио о потпуном ослобођењу нп Кринки — где непријатељ задржава своје присуство и данас.
Уз све то на уму, јасно је да одлазак Цаликова отвара простор за унапређење информационог и медијског деловања Министарства одбране и у стручном делу руске јавности по овом питању постоје велика очекивања — и постизање нових успеха и напредака у овој сфери утолико је значајније уколико имамо на уму надолазеће проширење СВО у правно-политичку сферу, као и текућу хибридну операцију која има за циљ да створи и учврсти снажни проруски покрет отпора на територијама под контролом кијевског режима.
