Током јучерашњег дана, нови-стари председник САД Доналд Трамп је уз оштру критику дискриминације мањинског белог становништва у Јужноафричкој Републици објавио о обустави сваке врсте помоћи некадашњој колонији, додајући да се ради о „масовном нарушавању људских права“ које „радикална левица“ одбија да помене.
И док се овај наратив несумњиво уклапа у Трампов анти-либерални наступ, сви су изгледи да, као што је то увек случај са америчком политиком, брига за људска права и овде претставља просто параван за друге политичке интересе који немају никакве везе са положајем мањина у Јужној Африци.
Позадина догађаја
Након окончања апартхејда 1994. године, доминантна политичка снага Афрички Национални Конгрес започела је са сложеном земљишном реформом која је за циљ имала демонтажу система апартхејда који је концентрисао већину ресурса у рукама беле мањине.
У деценијама које су уследиле, међутим, оправданост даљих реформи доведена је у питање услед назнака израњања нове дискриминације, овог пута усмерене против мањинског становништва — ово питање постало је значајан елемент политичке платформе опозиционе и прозападне Демократске Алијансе која је на прошлогодишњим изборима остварила значајан резултат док је АНК први пут од деведесетих освојио мање од 50% гласова.
Заоштравање расног сукоба у Јужноафричкој Републици тако може бити у интересу Вашингтона будући да би овакав развој догађаја довео до јачања Демократске Алијансе и последично, јачања прозападних политичких снага у земљи.
Имајући на уму агресиван став Трампа према БРИКС-у, продубљивање тензија у Јужноафричкој Републици представљало би готово очекиван след догађаја.
