Према објављеној анализи америчког The Wall Street Journal, колективни Запад у овом тренутку значајно заостаје за Русијом у погледу капацитета за пројекцију моћи у арктичкој регији — како примећују аутори текста, Москва у овом тренутку располаже флотом од чак 30 ледоломаца, укључујући ту и 3 на нуклеарни погон док САД поседују само један у пловном стању. Док Русија редовно спроводи стратешке војне вежбе изнад поларног круга, Пентагон је морао уложити значајна средства како би оспособио мањи број специјализованих јединица за деловање у условима екстремне хладноће.
Са сличним закључцима у јавност иступа и истраживачки институт канадског Универзитета у Калгарију који упозорава да Русија активно модернизује своје арктичке базе, додајући да није могуће са сигурношћу тврдити да се ПРО системи којима располаже америчко-канадска NORAD могу носити да савременим ракетама надзвучне брзине.
Позадина догађаја
Све ове чињенице, међутим, тешко да су непознате — о многима од њих смо и сами писали у годишњем прегледу ситуације на Арктику, стога је неопходно поставити питање зашто се ова тема у западној јавности појављује баш сада.
Један од могућих одговора тиче се Кине која се помиње као не-арктичка земља са значајним арктичким капацитетима које реализује у сарадњи са Русијом — Пекинг је уложио више него значајна финансијска средства у руске енергетско-инфраструктурне пројекте изнад поларног круга Ямал СПГ и Арктик СПГ-2 и постао највећи светски купац нафте превезене северним морским путем.
Интерес Кине за снажну руску контролу над Арктиком потпуно је разумљив — уколико Пекинг може рачунати на проходност и отвореност северне руте, онда америчка стратегија поморске блокаде губи практично сву своју потенцију.
И ово је нешто чега је Вашингтон несумњиво свестан, а имајући на уму заоштравање антикинеског деловања са доласком нове администрације у Белу кућу, кораци усмерени на пресецање арктичких рута готово су извесни. А објављени текстови представљају просто медијску припрему за исте.
