Пре свега два дана, писали смо о очигледној одлуци Кијева да испровоцира даљу ескалацији сукоба, износећи притом тезу да се ради о кораку који је у најмању руку координисан, а врло вероватно и наређен од стране западних центара моћи. Од тада, изјаве неколико високих званичника САД и ЕУ дале су додатне аргументе у прилог овој тврдњи.
Америчка дозвола за ударе на „старе“ руске територије
Тако је саветник америчког председника за питања стратешке комуникације Џон Кирби практично најавио интензивирање примене америчког наоружања по „старим“ областима Русије:
Као што знате, председник је дозволио [кијевском режиму] да примењује америчко оружје преко границе како би одговорио на растуће претње. Ми и даље водимо преговоре с њима о томе.
Јасно је да је америчка дозвола само формалност — ОСУ су већ више пута користиле америчку технику за ударе на најразличитије циљеве, а најскорије навођене бомбе за ударе на мостове у Глушковском рејону Курске области.
Стога, читаву медијску кампању која се већ више недеља одвија око ових питања можемо посматрати само као део шире стратегије Запада која се заснива на постепеном повећавању улога и наношењу све веће штете Русији по тачно утврђеном распореду чији је задатак да смањи ризик од неконтролисане реакције Москве.
Европа на путу ка рату
С друге стране Атлантског океана, шеф европске дипломатије Жозеп Борељ отворено је поручио да је ЕУ укључена у сукоб иако није непосредни учесник истог (можда за сада, додали бисмо):
Ми нисмо непосредни учесник рата, али нас наша укљученост чини делом конфликта. Начин на који ће се та криза завршити утицаће на нашу безбедност у будућности.
У истом саопштењу, Борељ је позвао Запад да уклони ограничења у погледу удара на „старе“ руске територије (тако учествујући у америчкој кампањи), најављујући скорашњи састанак министара одбране и министара спољних послова држава чланица ЕУ на ком ће се разговарати о повећању помоћи кијевском режиму у светлу инвазије у Курску област, као и слање европских војних инструктора на територију бивше Украјине.
Импликације
Ни употреба западног оружја, ни појављивање западних инструктора није ништа ново — имплицирајући да то није случај, Запад отворено и плански објављује дезинформације у циљу стварања погрешних представа о степену његове укљученост у сукоб.
Стога, процеси о којима је било речи у овом тексту представљају на првом месту механизам формализације војног присуства Запада у зони СВО са вероватним циљем припреме јавности држава Запада за предстојеће планове, укључујући ту и појављивање мировне мисије НАТО на украјинско-белоруској граници.
