Једна од теза које су се појавиле практично непосредно након што је јавност сазнала о задржавању председника Венецуеле Николаса Мадура од стране специјалних јединица САД јесте да је драматични успех америчке операције био резултат издаје унутар војно-политичког врха у Каракасу — са оваквим тумачењем иступили су бројни аналитичари, како са истока, тако и са запада, а сличног мишљења је и белоруски лидер Александар Лукашенко који је поручио:
Сви треба да разумеју — тамо је било свега. И договора, и новца који је био исплаћен људима у Венецуели, и војницима и цивилима. Тамо је било завере и било је издаје. Тамо је свега било.
Са оваквим тумачењем, међутим, не слажу се сви аналитичари — многи указују на објективне пропусте као у погледу венецуеланске ПВО, тако и личне безбедности самог председника, а који су могли дорпинети исходу какав смо видели. Упркос томе, бројна питања и даље остају без одговора.
Шта баца сумњу на наратив о ”чистом војном поразу”?
Јучерашња вест о слетању транспортног авиона LM-100J Super Hercules у власништву компаније Pallas Aviation у Каракас само је последњи упитан инцидент — ради се о компанији која је под својим претходним именом Tepper Aviation била ангажована за наоружавање терористичких снага у Анголи у склопу операције којом је координисала ЦИА.
Овом развоју догађаја претходили су бројни наводи америчких званичника о контактима, али и постигнутим договорима са актуелним властима Венецуеле — званични Каракас ове наводе, међутим, није коментарисао, мада је потпредседница Делси Родригез позвала америчку владу да ”раде заједно на агенди сарадње”.
Само извођење америчке операције такође је било пропраћено значајним нелогичностима — потпуно одсуство противљења у званичним наративима се објашњава уништењем радарских система и ПВО капацитета у ваздушним ударима које је спроведено пре десантне операције.
Но, снимци са терена показују америчке ударне хеликоптере који делују изнад Каракаса на тако малој висини да њихово обарање из митраљеза великог калибра, противавионских топова или преносних система ПВО не представља изазов. Штавише, каснија демонстративна мобилизација венецуеланских војних и паравојних снага и њихово појављивање на улицама престонице потврдили су постојање значајних количина система ПВО који не захтевају радарске системе за успешну употребу. Зашто они нису употребљени ни једном?
И ово није једини необичан аспект деловања војно-политичког лидерства током америчког напада — упркос томе што је Венецуела имала разрађен план деловања у случају убиства председника, он није спроведен у дело. Штавише, током читавог трајања америчке операције, лидерство државе одржавало је потпуну медијску тишину која не може бити објашњена (махом симболичним) ударима на комуникацијску инфраструктуру који нису довели ни до обуставе рада националне телевизије.
Најзад, иако су на војним базама које су нападнуте током операције забележене жртве, апсолутну већину погинулих сачињавају не војници Венецуеле, већ војници Кубе који су били ангажовани као лично обезбеђење председника Мадура — ова чињеница показује да се амерички десантни тимови нису сусрели са отпором ни на земљи што ни у ком случају не може бити објашњено ликвидацијом радарских система.
Импликације
Све ове нелогичности и питања без одговора постају далеко јаснији уколико их сагледамо кроз призму могућег саучесништва венецуеланског војно-политичког врха у америчкој операцији. Одсуство деловања мобилних ПВО група, одсуство противљења на земљи изузев у случају кубанских снага, одсуство комуникације лидерства са јавношћу, непоштовање кризних протокола и командне структуре — све ово може бити објашњено чињеницом да релевантна наређења просто нису издата.
Упркос томе, теза о издаји у самом врху Венецуеле у овом тренутку тешко да може бити било потврђена било оповргнута — сви они документи који могу дати коначан одговор на ово питање тренутно се налазе под ознаком top secret, а архиве неће бити отворене деценијама. Појединци који имају одговоре такође тешко да ће их изнети у јавности. Или можда хоће?
Пре два дана, као ”први на веома дугом списку” хапшења нашао се начелник контраобавештајне службе и председничке почасне гарде Хавијер Маркана Табата — управо оне јединице која је претрпела најтеже губитке у америчкој операцији. А већ 24 часа касније у Каракас је слетео авион компаније која је у прошлости била ангажована од стране ЦИА-е. Да ли се ради о случајности или контроли ризика? Одговоре тешко да можемо очекивати у догледној будућности.
