Током претходних недеља у низу америчких медија појавио се наратив о наводним преговорима Вашингтона и Каракаса који би требало да резултирају почетком дијалога између владе актуелног председника Николаса Мадура и представника прозападне опозиције у замену за укидање дела санкција против венецуеланског енергетског сектора.
Званичници Венецуеле одлучно демантују ове наводе, а цела ситуација далеко је сложенија него што се то на први поглед чини.
Стратешке резерве нафте САД
Очекивани скок цена енергената након увођења антируских санкција почетком СВО у значајно је ублажен различитим креативним методама колективног Запада, укључујући ту и пласирање значајне количине нафте на светско тржиште из америчких стратешких резерви – што је корак који је већински изазвао негативне реакције у америчкој јавности.
Са драматично смањеним резервама и приближавањем избора како у САД, тако и ЕУ, Вашингтон постаје свестан да неће бити у могућности да истовремено задржава скок цен на глобалном и локалном плану.
Традиционално ниске цене енергената значајно су питање унутрашње политике САД и демократска странка у овом погледу не може правити компромисе будући да је њен рејтинг већ далеко од жељеног.
Проблем Европе
Но, уколико Вашингтон преусмери своје стратешке резерве на унутрашње тржиште, како обезбедити наставак подршке антируским санкцијама преко океана у ЕУ?
Најједноставније решење јесте појављивање нових добављача на европском тржишту који могу задржати цене под контролом.
И то не би био први пут да се Вашингтон одлучи на такав корак – САД су у новембру прошле године већ изузеле од санкција три нафтне компаније (Chevron, Respol и Eni) дајући им привилеговано право трговине са Венецуелом.
