Велике војне вежбе Balikatan-2024 на којима ће учествовати оружане снаге Филипина, САД, Аустралије и Француске започеле су са веома озбиљном провокацијом коју је Вашингтон до овог тренутка избегавао — улазак војних бродова у воде филипинске ексклузивне економске зоне која се на крајњем северу практично граничи са водама око Тајвана, услед чега Кина сматра овај простор сопственом територијом.
Сама вежба, и ту нема изненађења, реализује се по добро познатом сценарију избијања сукоба великих размера у азијско-тихоокеанском региону у ком земље колективног Запада делују као подршка Филипинима у директном рату против Кине.
Што се тиче реакције Пекинга, овде видимо наставак приступа који је усвојен, по свему судећи, након распоређивања америчких ракетних система Typhoon на Филипинима — званичних коментара није било, али су зато кинеске беспилотне летилице WZ-7 翔龙 специјализоване за навођење удара на наперијатељске бродове започеле са двадесетчетворочасовним патролама дуж зоне спровођења маневара.
Позадина догађаја
Ови догађаји представљају само још једну у сада већ изузетно дугачком низу епизода подизања војно-политичких тензија у азијско-тихоокеанском региону, и у том погледу овде нема много изненађења — чак и узимајући у обзир провокативни залазак војних бродова у воде које Кина сматра својим, овај приступ постепеног померања црвених линија потпуно је очекиван од Вашингтона и његових сателита.
Уколико потписивање билатералног безбедносног споразума између Филипина и САД узмемо као тачку почетка ескалације напетости која и даље траје, сада се налазимо већ у другој години непрестаних притисака на Пекинг и довођења у питање његових националних интереса.
Све ово, међутим, не значи да је експлозија ситуације у оружани сукоб иза угла — подсећања ради, до почетка СВО је дошло након осам година антируског деловања на територији тадашње Украјине што само потврђује да одлука о војном решењу не може бити донета олако. Бар не од стране држава које имају амбиције да учествују у формирању новог, праведнијег, мултиполарног светског поретка.
Но, Москва је на тежи начин научила да је одлагање ове одлуке, која се на крају показала неизбежном, ипак био погрешан избор — да је СВО реализована 2014, сви су изгледи да би се она одивјала знатно другачије него сада. И нема сумње да је ово искуство нешто што и Пекинг узима у обзир, доносећи одлуке о својим наредним корацима.
