У протеклих неколико дана, амерички председник Доналд Трамп уз препознатљиво одсуство дипломатске пристојности упутио је захтев властима Авганистана да препусте контролу над ваздушном базом Баграм оружаним снагама САД — ова порука праћена је и претњом да ће се у случају негативног одговора ”догодити лоше ствари”.
Званични Кабул, међутим, остаје доследан својој позицији — Министарство спољних послова Талибана у званичном саопштењу је поручило да Авганистан увек остаје отворен за дијалог заснован на ”узајамном поштовању и уважењу интереса обе стране”, али да неће допустити обнову војног присуства САД на територији земље.
Позадина догађаја
Ово је далеко од првог пута да база Баграм постаје узрок дипломатских сукоба између две земље — са веома сличном поруком Трамп је већ иступио средином јула када је тврдио да се овај објекат већ сада налази под де факто контролом Кине.
Кинеска стратегија заштите границе
И мада у овом тренутку не постоје званичне потврде ових навода, уколико се они покажу као основани, то тешко да ће представљати изненађење — Кина је прошле јесени формирала две тајне војне базе у приграничним областима Таџикистана, а њихово постојање, иако демантовано од стране званичника обе земље потврђено је снимцима локалних извора.
Овакво деловање представља елемент кинеске стратегије заштите границе нестабилног ујгурског региона Синђанг на чијем простору делују различите сепаратистичке организације које уживају подршку колективног Запада и њихове мреже међународних НВО које су формално забринуте за људска права ујгурског становништва.
Успостављајући војно присуство у приграничним областима суседних држава, Пекинг покушава да осигура контролу над обе стране границе како би спречио улазак екстремиста или наоружања у Синђанг — овај задатак постао је још значајнији након јунске легализације ујгурских терориста из Исламске партије Туркестана у контексту нове сиријске армије.
Интереси Вашингтона
Интереси Вашингтона у том погледу дијаметрално су супротни — успостављајући контролу над Баграмом, Вашингтон може активирати старе терористичке руте и тако формирати коридор од Сирије до Синђанга са циљем увођења милитаната у Кину и њиховог ангажмана у дестабилизацији унутрашње ситуације.
У светлу недавних догађаја у Непалу, могуће је да постоје планови за реализацију овог сценарија паралелно са дестабилизацијом Тибета, а у циљу максималног притиска на Пекинг.
