У нашој јуче објављеној анализи на тему раста војних тензија на Северу Европе изазваног све агресивнијим дејствима НАТО, разматрали смо и улогу коју је Вашингтон доделио Пољској у могућим борбама за Балтик и стратешки значајан Сувалкски коридор, но ово не значи да Варшава истовремено и не наставља са реализацијом пројекта убрзане милитаризације сопствених граница у припремама за сукоб са Русијом и Белорусијом који, како се чини, колективни Запад сматра веома вероватним.
Тако је средином октобра Министарство одбране Пољске потврдило да је започело са постављањем мина дуж границе са руском ексклавом Калињинградом, а почетком новембра, премијер земље Доналд Туск објавио је о почетку опсежних инжењерских радова усмерених на изградњу система утврђених положаја дуж пољско-руске границе.
BŁOTNIAK-24
А у периоду између 5. и 8. новембра, оружане снаге Пољске извеле су велику војну вежбу радиотехничких јединица BŁOTNIAK-24 која је била довољно значајна да је армија РФ одговорила превођењем својих јединица на територији Калињинграда у виши степен борбене готовости — у операцији која је званично описана као припрема за реаговање на, а и како другачије, могућу ”руско-белоруску агресију”, 1.700 пољских војника је користећи 140 јединица специјализоване технике спровело вишедневно осматрање активности руских јединица у Калињинграду.
Вежба је такође укључивала успостављање условне одбрамбене линије дуж Сувалкског коридора са распоређивањем значајне количине технике на овом простору — руски аналитичари скрећу пажњу да упркос томе што Варшава тврди да је фокус вежбе био откривање условних ваздушних циљева, јединице које су у њој учествовале у свом арсеналу имају и технику за радио-електронско извиђање и пресретање комуникација и нема гаранција да она није остала распоређена у непосредној близини руске границе где ће се и даље користити за прикупљање информација о дејствима армије РФ.
Позадина догађаја
Све ово тешко да представља изненађење — интензивирање деловања пољске армије дуж граница Калињинграда врло вероватно представља назнаку скорог окончања милитаризације пољско-белоруске границе која се под изговором мигрантске кризе спроводи још од 2021. године са посебним интензивирањем активности од маја 2024. када је Доналд Туск најавио формирање тампон зоне дуж граничне линије, као и изградњу бетонских бункера и ровова у склопу модернизације постојеће ограде.
А кораци усмерени на правну легализацију милитаризације предузети су још раније, у марту 2024. када је Варшава званично обуставила учешће у Уговору о конвенционалним оружаним снагама у Европи уклањајући тако последње законске препреке стационирању значајних офанзивних снага у граничним регијама — и Пољска ће ове снаге несумњиво моћи да прикупи будући да је пољска армија од октобра ове године и званично трећа највећа у НАТО.
Са снагама које броје више од 17.000 војника распоређених дуж утврђене и у потпуности милитаризоване пољско-белоруске границе, Варшава сада преусмерава своју пажњу на Калињинград, где видимо убрзану реализацију истог сценарија који смо могли пратити од 2021 на истоку. И нема сумње да је задатак који је поверен пољској армији у најмању руку блокада руске ексклаве, а вероватно и неутрализација руских снага у случају избијања отвореног сукоба у Европи.
