Током јучерашњег дана, Уставни суд Румуније подржао је одлуку Централне изборне комисије да одбије кандидатуру суверенистички оријентисаног Калина Ђорђеска који према последњим статистичким истраживањима има подршку око 44% бирача — на овај начин, румунске институције ставиле су се у службу заштите интереса колективног Запада који је током претходне године уложио више него значајна средства у претварање румунске територије у главно упориште НАТО у црноморском региону.
Након објаве коначне пресуде, испред зграде Уставног суда у Букурешту окупио се мањи број људи који су изразили незадовољство оваквим исходом, а сам Ђорђеску поручио је јавности да је ”његов задатак испуњен” у том погледу да је румунској јавности сада разоткривено сво лицемерје и произвољност ЕУ.
Истовремено, забрана кандидатуре не означава нужно пораз суверенистичких страна — након саопштења Уставног суда, блиски сарадници Калина Ђорђеска из Алијансе за уједињење Румуна и Партије младих људи објавили су о сопственим кандидатурама, при чему ће након њиховог одобравања један од политичара уступити место другом — преостали кандидат, по свему судећи, остаће главни носилац суверенистичке идеологије на изборима који ће се одржати 4. маја.
Позадина догађаја
Упркос томе, овакав исход, иако очекиван, несумњиво представља озбиљан ударац за све оне снаге у Румунији који се противе даљем потчињавању интересима колективног Запада — ни Џорџ Симион, ни Анамарија Гаврила који се у овом тренутку помињу као највероватнији кандидати који ће заузети место Ђорђеска не могу рачнуати на широку популарност и подршку коју је он у последњим месецима стекао својим бескомпромисним ставовима које је отворено комуницирао јавности.
Да ли ће подршка Ђорђеску неком од његових сарадника и идеолошких савезника бити довољна да мотивише румунску јавност да масовно изађе на биралишта у мају остаје отворено питање, а не можемо ни искључити могућност да ће надлежне институције предузети нове агресивне кораке усмерене на практично уклањање суверенистичких снага из политичког живота земље.
Без обзира на крајњи исход читаве политичке драме, ова изнуђена мера несумњиво показује да упркос свим напорима колективног Запада, пријатељски нам румунски народ све више увиђа катастрофалне последице даљег потчињавања Западу, јасно захтевајући другачији приступ — а, посезање румунских институција за радикалним корацима какве смо могли видети у последњим данима само показује да су и прозападне снаге свесне чињенице да убрзано губе поверење јавности. Стога, постоје значајне шансе да је унутрашњи сукоб у Румунији још увек далеко од окончаног.
