Јуче, из Европске комисије стигло је ново упозорење за Србију у ком се наводи да продубљивање односа са Русијом противречи тежњи Београда да приступи Европској Унији.
Ово тешко да представља изненађење (или да се послужимо референцом на српску кинематографију) — још пре почетка СВО и ескалације текућег геополитичког сукоба било је јасно да Србија неће моћи да се неограничено дуго придржава делимичне спољнополитичке неодређености. Сада, са убрзаним нестанком неутралности као политичког курса у Европи о чему смо детаљније писали јуче, оваква позиција постаје све више неодржива.
Са нама или против нас
Довољно је подсетити се примера Мађарске чије се власти суочавају са бојкотом у институцијама ЕУ, а њено лидерство са острацизмом, или Словачке чији се премијер нашао на мети покушаја атентата просто због одбијања слепог праћења конфронтационог курса Брисела.
Примера има и међу земљама кандидатима — на пример, Грузија се након суверене одлуке о доношењу закона о страним агентима суочила са замрзавањем евроинтеграција и обуставом финансијске помоћи ЕУ. Поврх тога, амерички стручњаци за обојене револуције обрушили су се на Тбилиси припремајући себи лојалне снаге за реализацију сценарија обојене револуције након предстојећих парламентарних избора.
Све ово указује на то да и ЕУ и читав колективни Запад у овом тренутку следе постулат или са нама, или против нас. И веровати да Србија може бити изузетак у овом погледу више је него наивно.
Позадина догађаја
Враћајући се на упозорење које је Србија добила, оно није било случајно — Европска комисија огласила се само дан након што се потпредседник Владе Србије Александар Вулин састао са руским председником Владимиром Путином на платформи Источног економског форума.
Два државника разговарала су о продужетку договора о испоруци гаса (који истичу у марту наредне године), као и о неопходности састанка руско-српске међувладине комисије у циљу процене и отклањања разлога пада трговинске размене између две државе.
