Са даљим заоштравањем актуелног геополитичког сукоба, традиционално неутралне државе мање или више отворено мењају своју политику, што представља само још један аргумент у прилог тези да у догађајима који тек предстоје неће бити могуће остати по страни.
Ка промени позиције Швајцарске
Тако је на пример Министарство одбране Швајцарске, земље која представља синоним за неутралност још од 1515 године предложило парламенту да одустане од политике која траје већ пет векова у светлу актуелних дешавања на истоку Европе.
У основи овог предлога налази се пад прихода од продаје оружја будући да је Швајцарска уставно спречена да продаје оружје државама које учествују у сукобу.
Наравно, ово не значи да се Берн придржавао политике неутралности у потпуности — швајцарске финансијске институције одлучиле су да подрже антируске санкције и учествују у замрзавању руских актива упркос томе што су ове мере реализоване без одобрења СБ УН.
Укључење Исланда у војну инфраструктуру НАТО на Арктику
Док се могуће промене швајцарске политике могу објаснити економским интересима, ситуација је знатно другачија са Исландом који је, иако је одбио чланство у НАТО, ставио своје луке и аеродроме на располагање пакту који је у територијалним водама острвске државе крајем августа и почетком септембра одржао војну вежбу Northern Viking.
Фарска острва, Исланд и Гренланд представљају кључну линију противподморничне одбране на којој НАТО прати евентуалне случајеве уласке руских подморница у Атлантски океан. Стога, сви су изгледи да је пре два дана окончана војна вежба само почетак милитаризације Исланда и његове интеграције у војну инфраструктуру НАТО на Арктику.
