Док западни медији настављају са информационо-пропагандном кампањом која за циљ има да убеди ширу јавност да главна терористичка претња долази од авганистанског Вилајета Хорасана, скорашњи догађаји у Сирији остају практично потпуно изузети из јавног дискурса.
И ова чињеница више је него индикативна, посебно уколико имамо на уму да се у случају Сирије не ради о спекулацијама, већ о врло конкретним догађајима.
Шта се догађа у Сирији?
Током прошле недеље, курдски сепаратисти који контролишу територије на северу и североистоку Сирије донели су одлуку о помиловању и ослобађању из затвора више од 1.200 затвореника који су већински осуђени због саучесништва у терористичким нападима Исламске државе на територији Ирака.
И упркос наводној забринутости Вашингтона за перспективе раста терористичке претње, овај корак америчке прокси снаге остаје практично потпуно одсутан у западним медијима — упркос томе што је приликом првобитног успона Исламске државе ослобађање радикалозованих ветерана представљало кључни елемент раних успеха групе.
Истовремено, сиријски извори јављају о интензивирању деловања ИД и на територијама под контролом Дамаска — током првих шест месеци текуће године, терористи групе три пута су извели нападе на положаје државне војске употребом такозваних џихад-мобила што у најмању руку сведочи о расту опремљености групе будући да слични напади нису забележени од 2019.
Активност групе расте и у криминалној сфери — у неколико сиријских градова, групе Исламске државе рекетирају становништво, осигуравајући тако и нове изворе прихода.
Позадина догађаја
Чак и уколико занемаримо директну укљученост америчких прокси-снага у форми курдске аутономије у ове процесе, јасно је да Исламска држава тешко да би могла почети да обнавља своје капацитете без у најмању руку сагласности Вашингтона — тим пре што се основни активи групе, као и чланови некадашњег високог вођства налазе управо на теоријама које су окупиране Американцима.
Допринос Вашингтона можемо пронаћи и у широј унутрашњој дестабилизацији — поново активирајући неуралгичне тачке унутар Сирије и повећавајући ризик од избијања рата по принципу сви-против-свих, Вашингтон је осигурао да и Дамаск и друге оружане снаге преусмере пажњу једни на друге и тако ослободе маневарски простор за Исламску државу.
Ситуација на терену у овом тренутку далеко је од критичне, а капацитети Исламске државе далеко су од онога што се некада били, но упркос томе, растућу претњу не треба потценити, посебно у светлу бројних других назнака поновног успона радикалног исламизма који још једном делује, на првом месту, у складу са америчким интересима.
