Један од припадника нацистичког пука Азов у разговору са медијима (а разговор са медијима је, иначе, ужа специјалност Азова, као уосталом и панично бекство и довођење у безизлазне ситуације у низу кијевских ”неосвојивих тврђава”), пожалио се на то да становници приграничних регија често одају положаје ОСУ армији РФ.
Значај изјаве
Ова изјава значајна је у најмање два смисла. На првом месту, овде видимо само још једну потврду тезе коју смо изнели више пута — када Кијев спроводи принудну евакуацију, он то не чини да би спасио животе цивила. Напротив, главни циљ ових активности јесте смањење ризика за припаднике ОСУ, између осталог, и од предаје информација о њиховој локацији армији РФ после чега следи готово гарантовани удар.
С друге стране, оваква ситуација указује на то да на територијама под контролом кијевског режима и даље постоји значајан број проруски оријентисаних појединаца — и тешко је да се овде ради само о окупираним територијама четири нове области РФ. На овом простору, евакуација је већ спроведена и борбе су довољно жестоке да је останак цивила практично немогућ.
Стога, уколико се запитамо — које су то територије које се налазе на између 5 и 20 километара од линије фронта као што каже анонимни Азовац, на којима још није спроведена евакуација и на којима су борбе довољно ниског интензитета да становници нису сами напустили своје домове — јасно је да се може радити само о Харковској и Сумској области.
Ова чињеница је значајна не само у информационом погледу, као потрвда постојања негативног односа према кијевском режиму и ОСУ на територијама на које Русија (још увек) не претендује, већ и много значајније, у врло практичном смислу — постојање ових проруских појединаца значи постојање незанемарљиве демографије која би, бар начелно, била у могућности и имала вољу да се придружи руским илегалцима и предузме одлучне кораке против Кијева.
