Почетак септембра обележили су и нови тактички успеси армије РФ на торецком правцу — за разлику од покровско-кураховског, умеренији темпо руске офанзиве овде је остао релативно стабилан, упркос увођењу непријатељских резерви, истина, у мањем обиму него што је то случај под Селидовом.

Ослобођење Дружбе и улазак у Нелеповку

У првој недељи септембра, руске снаге успоставиле су контролу над читавом територијом Дружбе, настављајући офанзиву ка северу у правцу канала Северски Доњец – Донбас, можда у сусрет јединицама које су у претходним данима избиле на обале канала у рејону Кљешејевке на артјомовском правцу.

Истовремено, армија РФ поравнала је линију фронта дуж централних улица Нелеповке, тако практично делећи село на два дела. На овом правцу видимо и покушаје противудара ОСУ који су усмерени на спречавање руског напредовања дуж југозападног обода Торецка.

Раније објављени снимци присуства непријатеља у Новоградском (Њујорку) представљају архивске материјале и нису доказ руског повлачења као што кијевски пропагандисти тврде — град се налази под увереном контролом армије РФ.

Битка за Торецк

Што се тиче самог Торецка (Дзержинска), руске снаге су у претходним данима успоставиле контролу над територијом градског затвора — ради се о добро утврђеном комплексу зграда који ће врло вероватно представљати значајну базу армије РФ у борбама за ослобођење града.

Истовремено, видимо покушаје формирања широког клина у одбрани ОСУ око затворског комплекса — руске снаге оствариле су значајан напредак дуж Централне и улице 91. дивизије ослањајући се на рудник Северни, а продор унутар градске линије забележен је и из правца Зализног, уз подршку снага распоређених на територији рудника Артјом.

Руска контрола над ова три утврђена положаја, од којих се два налазе на стратешки значајним узвишењима, по свему судећи представљаће основу за даље напредовање унутар градске линије. Ипак, контрола над затворским комплексом у овом тренутку остаје донекле несигурна будући да се ради о истуреном положају.

Стога, у краткорочној перспективи, главни тактички циљ армије РФ биће спајање група из три одвојена клина у непријатељској одбрани, као и ликвидација присуства ОСУ југоисточно од Дачног одакле се бележе покушаји удара на позадину руских снага.