Када су бројни руски извори саопштавали о томе да су догађаји у Курској области били „хладан туш“ за руску јавност, ове тврдње смо узели са резервом — на крају крајева, о овоме је тешко судити из Србије. Но, догађаји који су уследили указују на то да је ова оцена, макар делимично била исправна.
Шта се променило?
Колико јуче, на руском Првом каналу можда је и први пут од почетка СВО било речи о неопходности рада на исправљању грешака које су биле очигледне у организацији одбране Курске области.
Ово не треба потценити — ради се о кардиналној промени руске медијске политике која је до сада имала знатно другачији приступ — довољно је сетити се харковске катастрофе јесени 2022 када су руски мејнстрим медији ћутали готово недељу дана пре неубедљивих саопштења о „одласку на тактички погодније положаје“. И уколико су медији променили приступ, сви су изгледи да у државном апарату можемо видети још озбиљније промене које за сада нису представљене јавности.
Истог дана објављено је и о отварању Центра за истраживање беспилотних система у Кировској области где се одржава и обука за управљање дроновима — главни инструктор и руководилац центра је притом Данил Зонов, ветеран СВО са стварним искуством војне примене БПЛ.
И овде се ради о значајном новитету — почетком СВО, у армији РФ је постојао незанемарљив број официра који су се противили употреби комерцијалних дронова због чега је и набавка технике и обука војника често спадала на волонтерски покрет.
А, колико данас, руски председник Владимир Путин објавио је о још једном новитету који су аналитичари, војни кореспонденти и војни блогери предлагали — формирање структуре финансирања територијалне одбране у приграничним областима РФ.
Формализација територијалне одбране и подршка ових организација од стране федералних власти несумњиво ће означити и повећање одбрамбених капацитета приграничних области — јединицама ТО биће поверени задаци откривања и блокаде непријатељских извиђачко-диверзантских група до доласка главнице оружаних снага, као и заштита значајних објеката и инфраструктуре од саботаже.
Свему овоме можемо придодати и препознавање значаја информационог и дигиталног фронта од стране руских безбедносних служби, као и формирање три нове војне групе у приграничним областима РФ.
Импликације
Иако сви ови догађаји представљају релативно скромне и свакако закаснеле одговоре на реалије СВО, чињеница да их видимо у релативно кратком временском периоду указује на то да можемо говорити о почетку озбиљнијих системских промена у руским безбедносним структурама и државном апарату.
Брзина реализације ових иницијатива такође указује на почетак краја бирократије и последични раст флексибилности читавог система. И ово несумњиво даје повода за умерени оптимизам — можда први пут од почетка СВО сада заиста видимо рад на исправљању грешака који је могућ само уз објективну оцену ситуације и окончање катастрофалне праксе „лепих извештаја“.
