На одушевљење прозападних медија који и даље ликују, генерални одбор владајуће СНСД јуче је донео одлуку о изласку на ванредне изборе који су последица одлуке ЦИК-а да одузме мандат Милораду Додику.
Овакав развој догађаја представља радикалан заокрет од раније формализоване позиције која се темељила на недопустивости промене власти у РС одлукама Сарајева — пре само месец дана, Додик је говорио чак и о могућности ангажовања полицијских снага у циљу спречавања отварања изборних места.
Позадина догађаја
Овај заокрет врха РС последица је на првом месту покушаја Сарајева и њихових западних спонзора да на новембарским изборима формирају својеврсну владу у изгнанству која ће бити изгласана на изборним местима отвореним на територији Федерације.
Подршка овој идеји од стране дела опозиције РС, укључујући ту ЗПР, СДС и НФ који су у међусобним консултацијама, али и, како тврде неки извори, контактима са политичким Сарајевом разматрали одабир јединственог опозиционог кандидата.
Чини се основаним и претпоставити да је на овај исход утицала, у најбољем случају само симболичка подршка Београда који се није показао као спреман да стане у отворену одбрану Бања Луке.
Импликације
Одустајање СНСД од принципијелне позиције није питање дневне политике, већ стварања преседана — федералне институције показале су да су кадре да оборе владу РС по сопственом нахођењу чиме је потврђен њихов примат над институцијама Српске.
Не треба сметнути с ума ни чињеницу да је уклањање Милорада Додика из политичког живота РС уједно представљало и легитимизацију нелегитимног високог представника — колективни Запад показао је да може управљати политичким процесима у БиХ упркос противљењу Русије у Кине и мимо међународног права.
С тим на уму, ови догађаји с једне стране су потврдили да се Босна и Херцеговина налази у сфери тоталне доминације Запада, а с друге да медијска амортизација политичких пораза постаје доминантна карактеристика политике српских снага, како у матици, тако и изван граница авнојевске Србије.
