Према речима министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, Москва ће у блиској будућности напустити мораторијум на размештање балистичких ракета средњег домета са нуклеарним бојевим главама — то значи да у наредним недељама и месецима можемо очекивати ступање ових система на борбено дежурство.
Позадина догађаја
Нуклеарне ракете средњег и малог домета до 2018. године биле су сматране илегалним наоружањем у складу са споразумом закљученим 8. децембра 1987. године између САД и тадашњег Совјетског савеза — три деценије касније, Вашингтон је објавио о унилатералном напуштању договора под изговором никада доказаних кршења истог од стране Москве.
Русија, као и у случају напуштања других билатералних споразума у сфери стратешке безбедности од стране Вашингтона одабрала је пут једностраног мораторијума на нарушавање некадашњих одредби, уз покушаје да споразум оживи на платформи Уједињених нација за шта није добила неопходну подршку.
Упркос томе што се радило о билатералном договору, бројни аналитичари сматрају да је повлачење Вашингтона на првом месту било повезано са плановима за размештање офанзивних система у азијско-тихоокеанском региону у циљу супротстављања растућој војној моћи Кине.
Ипак, потпуни колапс глобалне безбедносне архитектуре и убрзана милитаризација Европе коју смо могли пратити у последњим годинама учинили су ово питање релевантним и на другим стратешким правцима, а најављена одлука Москве која се појављује као очекивана реакција на подизање улога у зони СВО кроз америчку стратегију постепене ескалације представља снажну назнаку да даљи раст геополитичких тензија можемо очекивати и у наредној години.
