Генерални инспектор немачког Бундесвера Алфонс Маис саопштио је медијима да сматра да ће Русија до 2029 бити спремна да изведе офанзиву на НАТО, будући да ће до тада, уколико настави са тренутним темпом повећања армије и модернизације војно-индустријског комплекса, на располагању имати додатних 1,5 милиона војника, као и 7.500 нових тенкова.
У складу с тим, Маис предлаже Бундестагу да још једном размотри могућност увођења обавезног служења војног рока, као и да предузме кораке усмерене на хитно повећање производње муниције које Немачка у овом тренутку има довољно за свега два дана сукоба, уз претпоставку интензитета ватре какав видимо у зони СВО.
Позадина догађаја
Идеја о избијању директног сукоба између Русије и НАТО 2029 није нова — пре око месец дана, исту ову тезу изнео је и немачки министар одбране Борис Писториус приликом свог обраћања у Бундестагу. И ово је свакако индикативно уколико на уму имамо низ сензационалистичких тврдњи које је од последњих месеци 2023 до данас изнео Писториус.
Оно што је заједничко свим овим саопштењима јесте то што су она део информационе кампање колективног Запада усмерене на распиривање ратне хистерије у Европи, а у циљу осигуравања сагласности становништва по питањима повећања војних трошкова (углавном, науштрб социјалних издатака државе) и опште милитаризације континента. И саопштење Маиса морамо посматрати у истом том кључу.
Но, оно што је упркос томе интересантно јесте година за коју немачки званичници сада предвиђају да ће означити почетак рата са Русијом — свега неколико месеци раније на нивоу читавог НАТО постојала је начелна сагласност да ће 2027 бити највероватнија година сукоба, у складу са плановима Пентагона да до 2027 осигура спремност америчке војске за суочавање са армијом РФ.
Такође, 2027 је већ сада проглашена Годином европске стратешке аутономије, услед задатка који је постављен пред ЕУ да до тог тренутка буде у стању да самостално подржава кијевски режим, ослобађајући ресурсе Вашингтона за фокус на азијско-тихоокеански регион.
Померање очекиваног тренутка сукоба врло вероватно повезано је са откривеним критичним слабостима војно-индустријског комплекса НАТО који, како показују истраживања и аналитичког центра Center for Strategic and International Studies, али и радне групе НАТО која је формирана у оквиру пројекта Defence Production Action Plan, у овом тренутку није у стању да парира Русији у случају продуженог рата. Стога, Запад сада покушава да купи време и преради сопствене планове како би исправио направљене грешке пре него што тачка неповрата буде пређена.
