У протеклих неколико дана Православни богословски факултет Универзитета у Београду све чешће се појављује у центру иначе високих друштвено-политичких тензија, са значајним растом броја инцидената повезаних са покушајима блокаде, односно употребе факултетске зграде — ови догађаји, међутим, део су ширег процеса који је повезан са продубљивањем сукоба између Српске Православне Цркве и патријарха Порфирија с једне стране и одређених структура протестног покрета с друге.
Овакав развој догађаја у великој мери је био очекиван након састанка патријарха са председником Русије Владимиром Путином на ком је СПЦ можда и први пут формално заузела став по питању актуелних дешавања описујући их као обојену револуцију која се спроводи у интересу западних центара моћи.
Ово је уједно представљало и изазов за заступнике западних интереса који су након неуспеха покрета Србија против насиља исправно закључили да је одржавање ма каквог озбиљнијег протестног покрета у Србији практично немогуће без подршке национално-оријентисаних снага — стога, питање које се појавило јесте како дискредитовати СПЦ, а истовремено не изгубити подршку деснице на улицама.
Православнији од патријарха
Решење које је примењено јесте формирање наратива према ком патријарх Порфирије представља политичког актера који делује у интересу актуелних власти чиме се тежина напада формално преусмерава са СПЦ на њега лично — ситуација је, међутим, знатно другачија, будући да је овај процес пропраћен истовременим формирањем пара-расколничке структуре која се представља јавности као носилац некакве ”истинске” и ”народне” позиције СПЦ која је, како они тврде, у сенци ауторитарне контроле патријарха и његовог уског круга.
У том контексту, значајан број противника званичног става СПЦ, укључујући ту посебно истакнуте Вукашина Милићевића (противник, како сам тврди, ”отровног поистовећивања религије и нације”), Благоја Пантелића и групу аутора који делују под псеудонимом Мирко Перић окупљен је око интернет портала теологија.нет и истоимене фондације основане у фебруару ове године са Пантелићем као оснивачем и Владаном Перишићем, сада парохом у Дубровнику, као чланом управног одбора.
Но, ово није био први Пантелићев излет у НВО сектор — на његово име 2011. регистровано је и Богословско друштво ОТАЧНИК (иначе правни власник интернет домена теологија.нет) која међу својим партнерима истиче Институт за европске студије, али и немачку фондацију Konrad Adenauer-Stiftung која је Милићевићу својевремено исплатила хонорар од 8.000 евра за одржавање свега неколико предавања и нема назнака да је ово био изолован случај.
Сам Милићевић као рашчињени свештеник, а сада члан Демократске странке посебно је интересантна личност, између осталог и због породичне историје контаката са, у најмању руку, упитним покретима и идеологијама — његова мајка Лепосава Милићевић као чланица Југословенске левице и министарка здравља у периоду 1996 – 2000. године формално је дала подршку иницијативи оснивања хируршког центра за промену пола у Београду.
Импликације
Све ово указује на постојање интересних група које предузимају активне кораке усмерене на стварање раскола унутар СПЦ са последичном сменом актуелног духовног вођства и његовом заменом појединцима повезаним са више него упитним структурама и изворима финансија — док дугорочни успех ове стратегије за сада остаје под знаком питања, оно што без сумње видимо на терену јесте преношење овог конфликта на платформу ПБФ-а који у овом тренутку представља кључни стратешки ресурс у ширем хибридном нападу на нашу земљу.
