Приликом прошлонедељног обраћања јавности, секретар Савета за националну безбедност Белорусије, Александар Волфович објавио је прецизне податке о растућим војним претњама дуж граница републике — овде се на првом месту ради о драматичном расту броја војника непријатељски настројених држава што изазива оправдану забринутост у Минску.
Конкретно, у овом тренутку дуж украјинско-белоруске границе налази се војна група ОСУ која броји не мање од 14.000 војника према проценама белоруских безбедњака. Уз то, дуж пољско-белоруске границе распоређено је око 17.000 пољских војника, не рачунајући ту додатне НАТО снаге и јединице распоређене у ширем приграничном рејону. У блиској будућности, Варшава ће овде распоредити и новоформирану механизовану дивизију под изговором осигуравања безбедности границе од илегалне миграције. Најзад, Волфович подсећа да се у формирање 45. тенковске бригаде Бундесвера налази у завршној фази на територији суседне Литваније.
Кораци Минска
У одговору на ове претње, а посебно оне које долазе са територија под контролом кијевског режима, званични Минск одлучио је да додатно оснажи своју границу специјалним јединицама потчињеним Министарству унутрашњих послова (еквивалент руске Росгвардије), као и формирањем нових структура сарадње између различитих безбедносних служби. Министар унутрашњих послова републике, Иван Владимирович објашњава:
Министарство је анализирало дејства ОСУ у Курској области Русије. Наш основни циљ је не допустити улазак непријатеља у наше насељене пунктове, зашитити безбедност наших грађана. У вези са тим, организован је систем оперативне сарадње са командантима војних јединица, пограничне војске, као и представницима обласних извршних комитета.
И ови кораци више су него оправдани — чини се да Минск успешно учи на грешкама Русије и благовремено ради на дубљој интеграцији читавог безбедносног блока што ће несумњиво играти значајну улогу у случају могућег преливања борбених дејстава на белоруску територију.
Позадина догађаја
Концентрација НАТО снага и јединица ОСУ дуж белоруских граница тешко да представља новитет, а исто важи и за раст тензија који видимо у овом тренутку — милитаризација пољско-белоруске границе реализује се већ дуги низ година, још пре почетка СВО (увек под истим изговором борбе против илегалних миграција), а Пољска такође нескривено делује као основна база операција квислиншких, нацистичких и терористичких група које се под патронатом пољских специјалних јединица припрема за оружани преврат у Минску.
И ово представља само један елемент ширег плана озбиљне хибридне офанзиве на Белорусију који су развиле западне специјалне службе, а чије је детаље у априлу ове године јавности открио начелник белоруског КГБ Иван Тертељ.
Но, као и увек, Запад и у случају односа са Минском користи своју омиљену тактику ”штапа и шаргарепе” — како је белоруски лидер Александар Лукашенко скоро саопштио, он је добио, и наставља да добија понуде од западних центара моћи да се придружи Кијеву у рату против Русије, у замену за улазак НАТО снага на белоруску територију као механизам ”заштите од руске одмазде”.
Но, Лукашенко врло добро зна и за планове НАТО о окупацији дела белоруске територије где би Светлана Тихановска формирала некакву паралелну владу, и о сновима Варшаве о анексији западних области републике. Белорусија је свој избор направила почетком СВО и неће га мењати — мада ће Лукашенко несумњиво учинити све што је у његовој моћи да избегне укључење у сукоб на територији бивше Украјине, јасно је да он неће мењати своје стратешко опредељење. И скоро најављени билатерални безбедносни споразум Русије и Белорусије чије се потписивање очекује у децембру још је једна потврда тога. А, у складу са тим, војни притисци колективног Запада наставиће да расту.
