Раст интересовања Вашингтона и његових европских сателита за стратешки простор Арктика, али и Северне Европе као основне линије са које НАТО покушава да пројектује своју војну моћ ка арктичкој регији остаје у континуираном порасту још од средине 2023 када су Финска и Шведска и формално приступиле пакту — од тада, САД су закључиле и бројне билатералне безбедносне споразуме са северноевропским чланицама, осигуравајући себи тако већи маневарски простор.
До формализације америчких претензија ка Арктику дошло је у јулу 2024. када је Пентагон објавио такозвану арктичку стратегију САД која је отворено озналича стратешки значајан регион као ”арену конкуренције” у којој Вашингон и његови савезници ”морају бити спремни да одговоре на изазове” — с тим на уму, није изненађење што се интензивирање активности НАТО на овом простору интензивира практично из месеца у месец.
Само у октобру могли смо видети бројна провокативна дејства како на Балтику, тако и у Скандинавији, те конфронтационе кораке Немачке и Пољске као чланица НАТО задужених за осигуравање неопходног степена милитаризације мање развијених северних чланица пакта — и овде се ради о нескривеној припреми колективног Запада за директан сукоб са Русијом, при чему се посебна пажња придаје управо северном правцу будућег континенталног фронта.
И ово тешко да је изненађење, будући да се управо у овој могућој арени налази Сувалкски коридор који би у случају избијања сукоба несумњиво био примарни циљ обе стране — руска контрола над овом територијом дуж пољско-литванске границе означила би потпуну блокаду балтичке регије, док би успех НАТО довео до опкољавања Калињинграда.
Милитаризација Балтика
Отварање северне логистичке руте НАТО
Говорећи о северу Европе, почетком октобра могли смо видети активирање северне логистичке руте НАТО која заобилази Немачку и фокусира се на пољске луке Шчећин, Свиноујшће и Гдањск чија је модернизација и проширење у циљу оспособљавања за пријем и дистрибуцију великих количина војне технике започела крајем маја када је пољска компанија Zarząd Morskich Portów Szczecin i Świnoujście SA постигла договор са фондом ЕУ Connecting Europe Facility о суфинансирању пројекта вредног 8,7 милијарди евра чији је крајњи циљ интеграција пољске инфраструктуре у логистичку мрежу НАТО, а у склопу пројекта такозване војне мобилности за коју је јасно да представља увид у евентуално објављивање такозваног Војног Шенгена.
Напредак на овом правцу, како се чини, успешно је остварен — 3. октобра 6 јужнокорејских тенкова K2 Black Panther стигло је у Шчећин, док су у Гдањску 7. октобра забележене две испоруке које укључују 7 самоходних хаубица К9А1, као и још 4 система ракетне артиљерије K239.
Конференција Defending Baltics
До додатног раста тензија на северу Европе дошло је на конференцији Defending Baltics која је одржана у литванској престоници 8. и 9. октобра — на овој платформи, начелник пољског генералштаба Рајмунд Анджејчак саопштио је да је победа Русије у Украјини гаранција будуће руске офанзиве на запад — пољски официр том приликом је поручио да ће у случају уласка руске армије у Литванију Варшава издати тренутно наређење о извођењу удара на све руске стратешке објекте у кругу од 300 километара, укључујући ту и напад на Санкт-Петербург.
Очекивано, овакав став наишао је на пуну подршку главнокомандујућег литванском армијом Раимундаса Вајкшнораса који је не само поздравио ратнохучкачку реторику Пољске, већ и додао да земље севера Европе морају развијати сопствене одговоре на могућу руску инвазију без обзира на став НАТО као целине услед перспективе да неке чланице блока успоре доношење одлуке о активацији члана 5 Северноатлантског споразума који предвиђа колективну заштиту нападнуте чланице.
Литвански официр такође је објавио да је Виљнус одобрио буџет од 130 милиона евра за модернизацију капацитета ПВО што је задатак који ће, према његовим речима, бити решен куповином додатне батерије система NASMAS, те модернизацијом постојеће три батерије NASMAS-3. А за период 2026-2029, литванска армија планира куповину шведских преносних система ПВО RBS70 NG који би требало да заштите стратешке објекте од удара беспилотних летилица.
Активности Немачке
По страни не остаје ни Немачка, чији је ангажман у балтичкој регији такође у порасту још од априла када је у склопу раније постигнутог споразума о повећању присуства НАТО у Литванији у балтичку земљу пребачена прва група Бундесвера — реализација свих тачака споразума очекује се 2026, а лидерска улога у овом пројекту коштаће Берлин скромних 800 милиона евра.
Но, сви су изгледи да се све неће на томе и завршити — 22. октобра у граду Росток савезне немачке државе Мекленбург-Западна Померанија са радом је започео нови морнарички штаб CTF Baltic чији је главни задатак осматрање активности руских снага у Балтичком мору у двадесетчетворочасовном режиму. На челу штаба наћи ће се немачки адмирал, док ће његов заменик бити изабран из редова пољске морнарице. У раду штаба такође ће учествовати официри из других НАТО чланица, али са посебним фокусом на државе Балтика и Скандинавије.
А, свега неколико дана раније, 17. октобра, објављени су резултати симулације рата са Русијом коју је спровео немачки војно-истраживачки институт Center on New Generation Warfare — према сценарију који је моделиран уз помоћ рачунара, Русија 2027. године започиње инвазију на балтичке државе, а Немачка игра кључну улогу у организацији одбране. Иако немачки научници тврде да симулација доводи до заустављања офанзиве, резултат оваквог низа догађаја ипак би био окупација практично читаве територије Естоније, као и делова Литваније и Летоније.
Како би се овај ”најгори сценарио” избегао, од Берлина се захтева повећање војних расхода до износа од 4% БДП-а, као и проширење немачке мисије у балтичкој регији — и управо ове ”препоруке”, како се чини, јесу били и основни циљ и основни закључак спроведене симулације.
Милитаризација Скандинавије
Норвешка
Што се тиче скандинавских чланица НАТО, током октобра могли смо пратити посебно провокативне кораке Норвешке чији је војни представник у бриселској канцеларији пакта, бивши главнокомандујући ваздушним снагама краљевине Ролф Фоланд изнео предлог о формирању перспективног командног центра ваздушним снагама НАТО (Combined Air Operation Centre) на територији Норвешке што је подржао и министар одбране Бјорн Арилд Грам. По свему судећи, овде се ради о наредном кораку у процесу премештања командно-штабне структуре пакта ка истоку, а у случају Норвешке, прве назнаке овог процеса могли смо видети почетком године када је у земљи формирана команда нижег ранга Joint Air Operation Centre.
Но, можда још значајнији догађај могли смо видети 15. октобра када су локалне власти округа Финмарк на самом северу земље донеле одлуку о укидању мораторијума на војне активности НАТО источно од 24. паралеле, односно дуж границе са Мурманском облашћу РФ — ово несумњиво представља историјски преседан будући да званични Осло није дозвољавао присуство НАТО снага на истоку Финмарка од самог оснивања НАТО. Стога, ради се о окончању политике која је била на снази претходних 75 година.
Ипак, да ли ова одлука која је донета на локалном нивоу има подршку централних власти за сада остаје отворено питање.
Финска
Сличне активности могли смо видети и у Финској где су у периоду између 20. и 25. октобра одржане чак три војне вежбе од којих су се две реализовале на полигонама дуж Финског залива, стартешки значајне акваторије која представља главни морски пут између Санкт-Петербурга и Калињинграда — почетком године, представник Естоније у Европском парламенту изнео је предлог блокаде Финског залива за руске бродове тако јавно формулишући оно о чему се несумњиво разговара иза затворених врата у западним центрима моћи. Иако овај предлог није усвојен будући да би другачија одлука несумњиво довела до озбиљне војно-политичке ескалације, НАТО је током читаве године задржао висок ниво активности у стратешки значајној акваторији, укључујући ту и вежбу Baltops-24 током које је увежбавана поморска блокада Русије.
Према писању неких финских медија, званични Хелсинки је такође понудио Вашингтону да формира ваздушну базу на којој би била распоређена америчка беспилотна авијација, но у овом тренутку нема званичних потврда ових навода.
Данска
Интересантно је да милитаризацију севера Европе можемо пратити и у Данској која тешко да се може похвалити значајним војним капацитетима — упркос томе, Копенхаген је објавио о модернизацији војне базе Оксбол која се налази на обали Северног мора, а у којој је у овом тренутку распоређено око 4.000 војника. Данска планира да у наредном периоду на територију базе пребаци немачке системе ПВО Skyranger 30 који би штитили објекат од могућих удара беспилотним летилицама.
А, говорећи о беспилотној авијацији, Копенхаген је објавио и о сопственим амбицијма да у блиској будућности изгради ваздушну базу на северу земље у рејону насељеног пункта Аалборг одакле би вршила извиђања могућих војних активности Русије у акваторији Северног мора, као и дуж обала Гренланда. Са тим циљем, Данска планира да купи од САД за сад непознат број БПЛ модела MQ-9B Sea Guardian или MQ-4C Triton.
Према неким изворима, Копенхаген је такође започео преговоре са локалним властима аутономне територије Гренланд у циљу евентуалног постизања договора о формирању додатних извиђачких база на територији највећег острва света.
Војне вежбе НАТО
Поред активности појединачних чланица, у октобру смо могли видети и оне које се реализују било на нивоу читавог НАТО, било на нивоу неколико чланица — ту на првом месту можемо издвојити вежбу употребе нуклеарног наоружања Steadfast Noon која је започела 14. октобра изнад Велике Британије, Холандије и Белгије, као и у међународном ваздушном простору изнад акваторије Северног мора. У овој двонедељној уџбеној операцији учествовало је 60 летилица, укључујући ту и америчке стратешке бомбардере.
Притом, иако се ради о вежби која се реализује сваке године, овог пута видимо померање рејона у ком се она спроводи ка северу — у 2023. Steadfast Noon је обухватао ваздушне просторе Италије и Хрватске, као и простор Средоземног мора, што је учинило ове активност далеко мање провокативним и мање агресивним.
А у овом тренутку, на простору Немачке, Пољске, Финске, Естоније и Румуније спроводи се Dynamic Front-2024/2, војна вежба артиљеријских јединица НАТО под руководством 56. артиљеријске команде оружаних снага САД, јединице која је формирана у склопу војног одговора Вашингтона на почетак СВО. У овој уџбеној операцији која ће трајати између 4. и 24. новембра чак 5.500 војника НАТО увежбаваће употребу артиљерије у сценарију директног сукоба са Русијом.
Вредна је помена и билатерална војна вежба Шведске и Финске под називом Отава-2024 током које су ваздушне снаге две скандинавске државе увежбавале хитно полетање авиона са аердрома у сценарију руског масовног удара по ваздушној инфраструктури НАТО у Скандинавији.
И, судећи по већ најављеним вежбама које ће се реализовати током наредне године, сви су изгледи да ће активност НАТО на северу Европе наставити да се интензивира — тако у марту на територији Норвешке можемо очекивати локалну тактичку вежбу Joint Viking, а у априлу на територији Шведске одржаће се Arctic Challenge у ком ће учествовати скандинавске чланице пакта. Већ у мају, на територији Естоније биће реализована вежба Hedgehog са учешћем Данске и Француске, а у јуну, НАТО ће извести велику морнаричку вежбу BALTOPS у акваторији Балтичког мора.
