Политичка ситуација која је резултат најаве новог-старог председника САД Доналда Трампа да ће Вашингтон на један или други начин поседовати Гренланд наставља да се развија више него динамично са доласком Трамповог најстаријег сина на територију данске аутономне области и последичне састанке са представницима локалних проамеричких партија.
А, за то време, Трамп старији појаснио је да Вашингтон не планира да се огради ни од економских притисака, ни од примене силе како би остварио контролу над Гренландом, појашњавајући да ће у случају одбијања Копенхагена да ситуацију разреши компромисно (другим речима, одустајањем од дела своје територије) први корак САД врло вероватно бити увођење ”веома високих тарифа” које ће циљати данску економију.
Реакција из Копенхагена остају прилично неубедљиве, али не и потпуно одсутне — премијерка земље Мете Фредериксен поручила је да Данска подржава америчке инвестиције на Гренланду, али да острво ипак није на продају, док је дански краљ Фредерик X наредио промену краљевског грба како би симбол белог медведа који означава Гренланд био доминантнији.
Импликације
Веровати да ће званични Копенхаген имати политичке воље и снаге да се озбиљно супротстави експанзионистичким намерама САД у овом тренутку чини се прилично илузорним, но чињеница да се суверена држава уопште налази у том положају довољно говори о стању међународног права, и читавог послератног светског поретка који је уписан у Повељу Уједињених Нација — чини се да Вашингтон, који и даље следи фашистичку идеологију америчке изузетности, сада сматра да може слободно анектирати територије које се уклапају у његове тренутне геополитичке циљеве.
Упркос томе, симпатије за Данску тешко је наћи будући да се ради о земљи која је учествовала у агресији на нашу земљу 1999 и која је признала независност тзв Косова* свега четири дана након проглашења противправне сецесије. Стога, иако је неопходно истакнути чињеницу да се у овој ситуацији ради о бруталном кршењу међународног права и практичном рушењу читавог поретка међународних односа, за Копенхаген који ће се, како се чини, врло ускоро наћи у ситуацији сличној оној у којој је Србија била 2008, можда ипак најприкладнија порука остаје, како би то рекли сами Американци, karma is a bitch.
