У ноћи између четвртка и петка, масовни протести који су одржани у најмање 89 градова Ирана постали су најмасовнији од 2022. године. Поред раста броја учесника, међутим, бележи се и курс даље радикализације који је довео до повећаног броја жртава, укључујући ту и припаднике безбедносних служби који су се нашли на мети напада радикалних, и неретко добро наоружаних група.
Назнаке организованог насиља
Док западне области претежно насељене мањинским групама и даље остају жариште насилних нереда, у ноћи 8. јануара примери организованих напада на безбедносне службе и њихову инфраструктуру забележене су и у другим деловима земље.
У провинцији Систан и Белуџистан, где делује сепаратистичка терористичка организација Џаиш ал Адл, наоружани појединци убили су најмање једног полицајца, док је још један убијен, а потом и запаљен у граду Марвдашт у провинцији Фарс на југозападу земље.
У Техерану су забележени случајеви масовног паљења полицијских возила, као и напади на шиитске религијске објекте, док се унутрашња комуникацијска инфраструктура нашла на мети радикала у неколико различитих области.
Јачање позиција сепаратистичких група
Са заоштравањем ситуације, протесте су и отворено подржале одређене сепаратистичке групе, као и дисидентске организације са познатим везама са обавештајним службама трећих страна — овде се посебно истичу Партија слободног живота Курдистана и Народни муџахедини Ирана који делују из Албаније, а чији су оперативци у период 2005-2009 прошли кроз војну обуку на територији САД.
Активност страног фактора
Све ово се не одвија без одређене укључености Вашингтона и Тел Авива — председник САД још једном је запретио извођењем ”жестоких удара” на Иран у случају примене силе против демонстраната, а током протестне ноћи забележена је и повећана активност америчке извиђачке авијације у рејону Персијског залива.
С друге стране, одговарајући на захтеве који су стизали из Израела, власник компаније SpaceX Илон Маск омогућио је употребу сателитског интернета Starlink на територији Исламске републике, неутралишући тако напоре власти да ограниче дигиталне комуникације.
Перспективе даљег развоја догађаја
Ситуација у Ирану убрзано се погоршава, а скорашњи догађаји показују да су стихијски протести представника малог бизниса, као и других слојева друштва који су погођени растом цена повезаним са растућом инфлацијом и падом вредности риала искоришћени као параван за деловање далеко радикалнијих и далеко организованијих група.
Упркос томе, протести у овом тренутку немају јасну политичку перспективу, а ни једна од дисидентских група које су их подржале не ужива широко поверење јавности због чега се чини да је о операцији промене режима у овом тренутку тешко говорити. Но, то ситуацију не чини ништа мање опасном — неконтролисани хаос, одсуство јасних позиција и експлозија сепаратизма лако могу представљати уводни чин у процесу демонтаже исламске републике као општег политичког система Ирана.
У овом тренутку, безбедносне службе и армија остају лојални властима и навода о дезертирању или промени страна нема чак ни у опозиционим или западним медијима — стога, Техеран и даље има капацитета да спречи најрадикалније сценарије. Директна војна интервенција САД или Изралела, међутим, могла би променити односе снага. И војно-политичко руководство Исламске републике ово схвата довољно озбиљно — бар судећи по хитним војним вежбама ПВО одржаним у предвечерје протеста.
