Слике масовних протеста у Истанбулу данас су обишли свест, у значајној мери изненађујући јавност дубоком политичком кризом за коју се чини да се појавила готово преко ноћи — у јутарњим часовима среде, турска полиција извела је операцију хапшења великог броја чланова опозиционе Републиканске народне партије (Cumhuriyet Halk Partisi), укључујући ту и градоначелника Истанбула, Екрема Имамоглуа за ког се очекивало да ће бити главни Ердоганов ривал на председничким изборима планираним за 2028. годину.

Против више од стотину ухапшених чланова и финансијера опозиционе CHP подигнуте су оптужнице повезане са корупцијом, изнудом, али и сарадњом са Радничком Партијом Курдистана која у Турској има ознаку терористичке организације.

Очекујући масовне демонстрације као одговор на хапшење Екрема Имамоглуа (које је политичар путем интернета преносио у реалном времену), безбедносне службе затвориле су неколико станица метроа у граду, распоредиле јаке полицијске снаге на кључним локацијама и увеле ограничења приступу друштвеним мрежама.

Истовремено, Универзитет у Истанбулу поништио је диплому Имамоглуа, тако му практично онемогућавајући учешче у председничкој трци.

Позадина догађаја

Радикални потези које је Ердоган јутрос повукао указују на то да је самопроглашени заштитник Муслимана више него забринут за будућност своје владавине. И ово није без доброг разлога — запаљива реторика о одбрани појаса Газе која није била пропраћена практично ни једним конкретним кораком довела је до пада његове популарности у националистичким и исламистичким круговима, док је дугогодишња економска криза довела до широког пада животног стандарда што је фактор који готово увек доводи до значајних политичких губитака.

Као отворен и харизматичан критичар Ердоганове политике Екрем Имамоглу био је препознат од стране бројних локалних и светских аналитичара као једини озбиљан противкандидат који је имао шансе да оствари победу на предстојећим изборима и тако оконча Ердоганову владавину која у овом тренутку траје већ дуже од две деценије.

Имајући на уму чињеницу да се земља суочава са озбиљним економским потешкоћама чије разрешење није на видику, ванредни председнички избори током последњих неколико недеља више пута су постајали тема јавног дискурса у Турској што би могло објаснити зашто је Ердоган одлучио да реагује баш сада — три године пре отварања бирачких места.