
Ситуација у централној Европи наставља да се развија у више него интересантном правцу — док се суверенистичка влада Роберта Фица у Словачкој суочава не само економским и енергетским ударима изазваним обуставом транзита руског гаса преко бивше Украјине већ и претњом унутрашње дестабилизације којом координишу стручњаци за обојене револуције финансирани из Вашингтона, њихови суседи и идеолошки савезници из Мађарске обећавају помоћ у санирању причињене штете.
Тако је мађарски премијер Виктор Орбан најавио повећање извоза гаса у Словачку кроз транзитни пункт Vel’ké Zlievce/Balassagyarmat који представља сегмент Турског тока на граници две земље, док је Петер Сијарто, министар спољних послова Мађарске саоштио да је Будимпешта спремна да осигура наставак испорука руског гаса користећи сопствену транзитну инфраструктуру.
Сијарто је такође обавио разговор са својим бугарским колегом који га је уверио у то да Софија неће обустављати рад Турског тока (као што је претила да ће учинити са Балканским), те да ће наставити да се понаша као ”одговорна транзитна земља” без обзира на растуће притиске на гасовод. А, говорећи о међународним састанцима, словачки лидер је у понедељак боравио у званичној посети Анкари где је од турског председника Реџепа Тајипа Ердогана добио одобрење за повећање обима гаса који ће бити испоручиван кроз Турски ток.
Позадина догађаја
Пре десет дана, када су се у јавности појавиле прве информације о нападима ОСУ на инфраструктуру Турског тока, писали смо да ће растући притисци Вашингтона и његових европских сателита на суверенистичке центре моћи у Будимпешти и Братислави само допринети даљем зближавању две земље, отварајући могућност за склапање својеврсног неформалног савеза у циљу заједничког супротстављања агресивној политици ЕУ и САД.
Није ни изненађење да израњајућа ситуација такође представља прилику за Турску не само да стекне додатне приходе (што јој је у светлу тешке економске ситуације преко потребно), већ и да ојача своје позиције у Европи и посебно на Балкану за који је званична Анкара у последњим недељама и месецима све заинтересованија.
Наравно, све ово није без значаја ни за Србију која има вишеструке интересе у продубљивању сарадње са Мађарском и Словачком као ретким савезницима у ЕУ — укључивање Београда у напоре Будимпеште и Братиславе чију је могућност Орбан већ најавио могло би ублажити удар на српску привреду који ће несумњиво уследити као последица санкција против НИС-а и обуставе рада Балканског тока. Уколико наша земља и наш северни сусед заиста успеју да заврше пројекат хитног повезивања гасовода до 2026. као што се сада планира, радиће се о значајном оснаживању српске енергетске безбедности.
Евентуални позитивни исходи енергетског савеза Мађарске, Словачке, а како се чини, и Србије, међутим, биће могући само уколико Русија и Турска осигурају физичку безбедност гасоводне инфраструктуре у црноморском региону која представља не само мету за ОСУ, већ и предмет интересовања извиђачких мисија америчке авијације.