
Употреба водених топова од стране кинеске обалске страже против филипинских бродова који покушавају да без претходне дозволе зађу у воде Јужног кинеског мора које Кина сматра својом територијом до овог тренутка постале су потпуно уобичајен догађај — ови инциденти догађају се готово сваке недеље, до тог тренутка да је постало основано поставити питање да ли се уопште ради о вести вредној преношења.
Но, последњи инцидент овог типа показао се као другачији од осталих. На првом месту, обе државе овог пута су реаговале на инцидент на вишем нивоу — Министарство спољних послова Филипина позвало је кинеског амбасадора на консултације, а из Пекинга је стигло оштро упозорење да се Манила налази на раскршћу и да треба да пажљиво бира своје наредне кораке.
Укључење колективног Запада
Но, ситуација се не завршава ту — овог пута, на инцидент су реаговали Европска Унија, Аустралија, Француска и Јапан који су јавно позвали Кину да поштује међунардоно право чиме су имплицитно одбили да прихвате територијалне претензије Пекинга у погледју Јужног кинеског мора.
Још агресивнији коментар дошао је из Вашингтона који је подсетио Кину да Филипини и САД имају потписан билатерални безбедносни споразум према ком су оружане снаге САД у обавези да заштите Манилу од оружаног напада.
Импликације
Координисана информационо-дипломатска активност Вашингтона и његових сателита у погледу скорашњег инцидента несумњиво указује на планску одлуку подизања тензија у Јужном кинеском мору.
Уколико томе придодамо скорашњу посету америчког државног секретара Ентонија Блинкена Филипинима, као и обнављање територијалних претензија Тајпеја на спорне воде, јасно је да је у недељама и месецима пред нама без сумње још једна епизода ескалације војно-политичких тензија у азијско-тихоокеанском региону.
А у светлу најављеног трилатералног самита лидера САД, Филипина и Јапана који ће се одржати 11. априла, сви су изгледи да ће координисани притисци америчког неформалног савеза значајно порасти, а да су догађаји које тренутно видимо на терену само заузимање почетних позиција за оно што ће уследити.