Јучерашње оптужбе против Србије које је изнео лидер оружаног крила терористичких структура у Приштини који себе назива министром одбране Ејуп Маћедонци без сумње представљају само још један елемент агресивне антисрпске информационо-пропангандне кампање коју током последњих неколико недеља можемо пратити како у шиптарским, тако и у неким западним медијима — основни наратив који се тим путем пласира широј јавности јесте тај према ком Србија представља некакав фактор нестабилности на Балкану, припремајући се да покрене нови регионални сукоб по налогу Москве.
Тако је Маћедонци јуче поручио:
Више пута смо били сведоци тога да Србија покреће сукобе на Балкану онда када сматра да је војно спремна за то. Будући да Србија не жели ни да приступи НАТО ни да нормализује односе са суседном државом Косово* признавајући је, српско наоружање је нешто што би НАТО требало да узме у обзир. Нема ни назнака да се Србија дистанцира од Русије, она наставља сарадњу с њом. И ово нас доводи до ситуација које смо имали у прошлости, где су се одвијали масакри, као онај у Сребреници, сваки пут када је Србија била толерисана.
Позадина догађаја
Да иронија буде већа, док је Маћедонци читао свој припремљени срцепарајући и театрално мирољубиви наратив, у медијима су се појавиле информације о успешном окончању новог циклуса обуке КБС, илегалних оружаних снага које по међународном праву и важећим резолуцијама Савета Безбедности УН не би требало ни да постоје, од стране групе британских војних инструктора — притом, програми о којима се радило јесу основе извиђачко-диверзантских активности (Basic Course for Reconnaissance and Intelligence), као и напредни курс војног инжењерства (Advanced Course for Combat Engineering).
И ово је далеко од јединог случаја директног укључивања Лондона у пројекте борбеног оспособљавања терориста КБС — према саопштењу самог Маћедонција са краја септембра, Велика Британија Приштини даје ”свеобухватну подршку” у погледу војне модернизације, а ово се огледа и у њеном учешћу у програму обуке припадника ОСУ на британској територији познатом под називом Interflex, што је омогућило шиптарским терористима да стекну увид у реалије савременог ратовања директно из зоне СВО.
А, говорећи о изјавама Маћедонција, вреди поменути и потврду раста војних расхода Приштине за 6000% у последње три године, што је довело до укупних војних расхода од 238 милиона евра уложених у савремено наоружање западне производње.
Импликације
Са свим овим на уму, тешко је не запитати се — како то да наоружавање оружаних снага суверене и међународно признате земље каква је Србија треба да изазива некакву забринутост док наоружавање паравојних структура под контролом непризнатих сецесионистичких снага формираних из организације која је на нивоу Уједињених нација била препозната као терористичка не само да не представља проблем, већ се и одвија уз пуну подршку колективног Запада?
Но, свако ко се занима за савремену полтичку и геополитичку стварност давно је изгубио сваку илузију о праведности, међународном праву и једнаким правилима за све. Од колективног Запада, ка ком Србија, нажалост, остаје ”стратешки опредељена” није се ни могло очекивати ништа друго.
Стога, остаје само да се запитамо чему све ово води? Зашто се ова антисрпска кампања спроводи баш сада? Зашто се се говори о наоружавању Војске Србије и зашто се спроводе хибридни напади на српски војни врх? Део одговора можемо пронаћи у изјави лидера политичког крила сецесионистичких структура из Приштине Аљбина Куртија који је на заседању своје условне партије отворено позвао на поновно увођење копнене зоне безбедности односно принудну демилитаризацију појаса од 5 километара дуж административне линије наше окупиране јужне покрајине. И ово, нема сумње, није крајњи циљ, већ само један корак ка истом.
