Иако је Северна Македонија једна од држава које су укључене у мрежу билатералних безбедносних споразума са Турском чија је скора ратификација изазвала забринутост у Грчкој, ситуација је овде далеко од једнозначне — за Скопље, овај корак на првом месту је представљао покушај пацификације Анкаре која би даљим продубљивањем контаката са албанским политичким снагама могла довести у питање сам опстанак земље.
Само што није извесно да ће овакав приступ дати жељене резултате — турска експанзија на Балкан ван сваке сумње ослања се на Албанце и Бошњаке у складу са Ердогановим неоосманским амбицијама и самопроглашењем за „заштитника муслимана“ што доводи у питање стварне изгледе за икакву нормализацију односа са владом у Скопљу која је отворено говорила о неопходности супротстављања албанизацији.
Безбедносни ризици
Другим речима, уместо смањења притиска Анкаре, Скопље се може суочити са новим механизмом утицаја који ће Турска користити да осигура политичку доминацију Албанаца над православним становништвом Северне Македоније, и овај процес може имати више него озбиљне последице — примера ради, у децембру прошле године, македонска Агенција за националну безбедност успешно је разбила терористичку групу која је деловала у Гостивару и Струги, насељеним пунктовима са већински албанским становништвом.
Ово само показује да терористичко језгро у Северној Македонији несумњиво постоји, и није искључено да ће га Турска искористити за притиске који могу прерасти и у спонзорисање сепаратизма — Анкара за ово несумњиво има капацитета, посебно имајући у виду неколико албанских терористичких група које су се у Сирији бориле на страни турских прокси-снага.
Уколико до оваквог драматичног погоршања безбедносне ситуације заиста и дође, Скопље не само да може одустати од сарадње са Турском, већ се и окренути ка регионалним државама с којима у том погледу има дељене интересе — и ово би била прилика коју Београд не сме да пропусти.
