Прошло је нешто више од месец дана од наше претходне анализе активности НАТО које указују на припрему милитантног блока за избијање великог оружаног сукоба у Европи — од тада, политика колективног Запада остала је непромењена, а сви процеси које смо пратили раније настављају се несмањеним интензитетом.

Ка повећању нуклеарних арсенала

Почетком августа, протпарол америчког Пентагона објавио је да САД у овом тренутку не искључују промену обима нуклеарног арсенала уколико у блиској будућности не виде ”промену политике по овом питању” у Русији, Кини и Северној Кореји — саопштење одлази и корак даље, тврдећи да Вашингтон сматра неопходним припремити се за сценарио у ком ће постојећа ограничења нуклеарних арсенала просто нестати.

И ово није први пут да у речима колективног Запада видимо најаву нове трке у наоружању — још пре два месеца, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг поручио је да чланице пакта разговарају о могућности превођења нуклеарних снага у стање борбене готовости са циљем ”слања сигнала о томе да је НАТО нуклеарни савез”. Том приликом, Столтенберг је појаснио:

У блиској будућности, НАТО се може суочити са раније невиђеном ситуацијом — са два нуклеарна противника, Русијом и Кином. И ово ће довести до одређених последица.

Милитаризација Европе

Још једна тенденција која не само што остаје непромењена, већ се и активности у овом правцу интензивирају, јесте рад НАТО на милитаризацији Европе — тако је крајем јула у склопу стратегије ојачавања источног крила пакта ударна група оружаних снага САД коју сачињава 87 тенкова, 150 оклопних возила и 18 самоходних артиљеријских система пребачена из Немачке пребачена у Пољску.

Нешто раније, амерички аналитички центар CSIS објавио је текст у ком се европске чланице НАТО позивају да не размишљају о утицају могуће победе Доналда Трампа на ”трансатлантско јединство”, већ да се фокусирају на праву претњу коју представљају, наравно, Русија и Кина.

Током претходног месеца такође смо могли приметити повећање бројности европских армија — међу примерима можемо поменути Чешку која је започела са програмом убрзане обуке 80 будућих припадника 4. бригаде за брзо реаговање или Пољску која је покренула програм основне војне обуке за све грађане узраста између 18 и 35 година, за сада по добровољној основи. Власти Румуније такође су донеле одлуку о примени хитних мера усмерених на побољшање економског статуса припадника оружаних снага у циљу привлачења појединаца војној служби — у овом тренутку, тврди Букурешт, према постојећим плановима Румунији фали чак 43% неопходних официра и 23% војника.

Све ове активности, врло вероватно су усмерене на реализацију пројекта о ком су званичници НАТО објавили у јулу, а који подразумева формирање између 35 и 50 нових бригада у Европи, при чему ће свака од њих бројати између 3.000 и 7.000 војника — другим речима, ради се о повећању бројности европских армија за најмање 105.000, а највише за 350.000 војника.

Проширење сарадње НАТО са партнерима

Главнокомандујући специјалним јединицама оружаних снага САД, генерал Брајан Фентон је пре само неколико дана у свом програмском излагању на симпозијуму посвећеном хибридном ратовању у азијско-тихоокеанском региону позвао на ”међународну конвергенцију специјалних јединица” у циљу супротстављања ”вредносном деловању Русије и Кине” — иза ове помпезне формулације, објашњава амерички генерал, стоји предлог формирања нових савеза, као и дубље интеграције постојећих у циљу повећања капацитете ”читаве мреже” (са Вашингтоном у центру, разуме се) да делује ефикасно.

Један од могућих примера ове интеграције јесте продубљивање сарадње НАТО и Молдавије, при чему се појављује све више назнака да ће у блиској будућности на аеродрому Маркулешти бити размештени амерички авиони F-16. Иако гласине о оваквом сценарију постоје практично од самог почетка СВО, оне су сада постале довољно значајне да се по том питању огласило и Министарство спољних послова РФ које је упозорило Кишињев на последице могућег деловања авијације ОСУ са молдавских аеродрома.

А говорећи о Молдавији, вредна је помена и чињеница да су у периоду од 1. до 26. јула у држави боравили британски војни инструктори који су делујући на платформи British Military Advisory and Training Team обучавали молдавске официре за спровођење војних операција по НАТО стандардима.

Инциденти у ваздушном простору

Током претходних месец дана такође смо видели и наставак извођења провокативних маневара од стране НАТО авијације — ту можемо поменути сусрет немачких и шведских авиона са руским ловцима у међународном ваздушном простору недалеко од граница Литваније, као и, можда интересантније, драматичан раст ваздушног извиђања циљева у Белорусији.

Према саопштењу белоруског лидера Александра Лукашенка, ПВО републике у последњем периоду бележи рекордан број летова ивзиђачке авијације НАТО дуж својих граница — у овом тренутку ради се о између 40 и 50 летова сваког дана.