Уз више значајних догађаја који су обележили јучерашњи дан, морамо признати да вести о пољском судији Томашу Шмидту нисмо посветили пажњу коју заслужује.
Зашто је ова вест значајна?
Нема сумње да се овде ради о изузетно моћном адуту у погледу информационог фронта — високи званичник једне државе „демократског“ Запада у страху за свој живот, по сопственом признању, тражи политички азил у „ауторитарној“ Белорусији. Готово савршен аргумент за Минск.
Такође, нема сумње да ће овај догађај имати значајан одјек и у Пољској где прича о Шмидту може постати јаван подсетник на упитну политику не само званичне Варшаве, већ и колективног Запада у целини — у прилог овоме говори чињеница да овај догађај није прошао без коментара највиших пољских званичника.
Но значај овог догађаја не завршава се у информационој сфери — будући да је Шмидт био начелник правног комитета Националног савета судија Пољске, он је био један од званичника који су имали слободан приступ тајним документима. И ово може бити од изузетног значаја.
Штавише, готово је сигурно да су управо неке од тајних информација биле главни покретач Шмидтове одлуке — на крају крајева, уз сав тоталитаризам такозване западне демократије, ликвидација политичких неистомишљеника за сада остаје далеко од нечег уобичајеног. Но, ликвидација појединаца који знају превише је потпуно друго питање.
Стога, главно питање сада постаје шта је то што Шмидт зна и како ти Минск може искористити. А, имајући на уму скорашња саопштења начелника КГБ, сви су изгледи да се не ради о тривијалној информацији.
