Пре свега три дана, министар одбране Пољске Владислав Косињак-Камиш поручио је да ће Варшава изградити систем бетонских утврђења, ровова и канала дуж читаве пољско-белоруске границе, као и око Калињинграда, а већ данас, он је саопштио о почетку радова — дакле, овај корак био је у припреми током дужег временског периода.
Притом, будући да је изградња одбрамбене линије првобитно почела као модернизација постојеће ограде на белоруској граници, првобитно изграђене 2021 под изговором мигранатске кризе, овде се ради о још једној потврди да су сви наводи о бризи за безбедност границе били само изговор за њену милитаризацију. Штавише, да ли је могуће аргументовано тврдити да наводна мигранатске криза није била само прва фаза једног пројекта чији завршетак видимо сада?
Импликације
Ово постаје утолико значајније јер су управо пољски војни саветници у децембру прошле године стигле у Финску како би пружили помоћ локалним инжењерским јединицама у изградњиограде на руској граници под изговором, наравно, мигранатске кризе.
Уколико претпоставимо да ће ограда у Финској врло брзо и сама прерасти у утврђену линију одбране, а за ову претпоставку постоје сви разлози, и имајући на уму да балтичке државе отворено раде на изградњи система бункера и ровова на њиховим границама, појављује се интересантна слика која много говори о тренутној војно-политичкој и војно-безбедносној ситуацији у Европи — целокупна дужина границе Русије и НАТО налази се у стању убрзане милитаризације.
