Кошаркашка утакмица између репрезентација Северне Македоније и Румуније одржана 3. августа у Куманову привукла је пажњу јавности у региону на првом месту због инцидента када је један део навијача почео да скандира антиалбанске слогане са елементима позива на насиље.

Читава ситуација, иако свакако непримерена, али не и неуобичајена за сличне догађаје, могла би проћи незапажено да она није постала основа опсежне информационе кампање коју су међу првима покренули албански политичари који су иступили у јавност у великом броју и са координисаним порукама осуде.

Вест су потом пренели бројни регионални медији, при чему су они на албанском језику посебну пажњу посветили присуству премијера Христијана Мицкоског на утакмици као фактору који инциденту, како тврде, даје додатну тежину. Овај наратив привукао је значајну пажњу и у Федерацији БиХ где је, примера ради, чак и један спортски журнал објавио ”на удару се нашао албански народ, а Срби су добили нове велике пријатеље”.

Позадина догађаја

Ово није први пут да видимо координисане нападе на актуелни политички врх Северне Македоније — у марту, бројни регионални медији, укључујући ту на првом месту оне на албанском и бугарском језику водили су кампању против потпредседника владе Северне Македоније Ивана Стоилковића због његовог присуства на комеморативном скупу организованом у Батајници поводом обележавања годишњице НАТО агресије.

У истом периоду, у Скопљу су били организовани и протести против власти, формално поводом трагедије у Кочанима, мада су иза скупова стајале организације као што су МојГрад, Кој е следен и Зелен хуман град које имају блиске везе са различитим европским фондовима, а посебно European Democracy Hub.

Импликације

Политизација инцидента који није реткост на спортским догађајима може се показати као припрема за обнову кампање унутрашње дестабилизације која за крајњи циљ има уклањање ВМРО-ДПМНЕ са власти, партије која је не само направила кораке усмерене на продубљивање стратешког партнерства са Србијом, већ и која је међу своје политичке приоритете отворено уврстила супростстављање бугаризацији и албанизацији.

А, у светлу раније потврђеног деловања исламистичких терористичких ћелија на територији Северне Македоније у непосредној близини граница са Албанијом и окупираном територијом Косова и Метохије, није искључено ни да тренутни покушаји конструкције наратива о дискриминацији представљају сигнал за активацију радикалних елемената — посебно је забрињавајуће да се ово одиграва паралелно са сличним процесом који у овом тренутку можемо пратити и на југу Србије.