Са постепеним падом темпа руског напредовања ка Покровску до ког је дошло након што је украјинска команда пребацила стратешке резерве у Селидово, Гродовку и на линију Николајевка – Сухи Јар почетком месеца, фокус армије РФ несумњиво се померио ка југу, односно ка простору о ком аналитичари сада говоре као кураховском или покровско-кураховском правцу.
Битка за Селидово
Упркос одређеном броју извора који су у претходним данима јавили о успешном противудару ОСУ у Селидову, ситуацију на терену пре можемо описати као прелазак борби у позициону фазу.
Задржавајући контролу над рудницима североисточно од централних блокова, армија РФ наставља да врши притисак на непријатеља у покушају да се уклини у одбрану у центру, али ОСУ, захваљујући свежим појачањима за сада пресеца покушаје напредовања.
Непријатељ истовремено организује сопствене офанзивне операције дуж јужног обода града, покушавајући да се пробије ка суседној Михајловки, али такође без успеха.
На тај начин, линија фронта у Селидову је практично замрзнута, а а артиљеријски удари и употреба беспилотних летилица постепено потискују јуришне групе и оклопну технику.
Армија РФ истовремено користи своју надмоћ у ваздуху и изводи практично свакодневне ракетне ударе по мостовима, железницама и магистралним путевима путем којих гарнизон ОСУ у Селидову одржава комуникацију са позадином.
Офанзива на југоистоку
Југоисточно од Селидова, ситуација се развија далеко динамичније — након пресецања кључних комуникација, армија РФ је у практично свега неколико дана преузела контролу над Карловком, поравнавајући линију фронта пре даље офанзиве током које су ослобођени Лесовка, Долиновка и Галициновка.
Уз истовремене успехе на крајњем северозападу Красногоровке, армија РФ сада има прилику да изведе продор ка северу, успостављајући присуство на линији Красногоровка – Карловка или Красногоровка – Галициновка чиме би све снаге ОСУ на простору између Невељског и Желаног Другог биле физички опкољене.
Препознајући овај ризик, украјинска команда пребацила је појачања у Желано Друго одакле су ОСУ извршиле противудар у смеру Галициновке — док тачна линија контроле овде није позната, сви су изгледи да армија РФ и даље контролише територију града, али не и поља јужније.
Линија Украјинск – Александропољ
Главни циљ армије РФ, међутим, врло вероватно јесте систем утврђења ОСУ на линији Украјинск – Горњак – Зорјано – Александропољ где су остварени одређени тактички успеси — руске снаге присутне су дуж источног обода Украјинска, као и у југозападним блоковима одакле покушавају да прошире своју зону контроле у смеру Горњака.
Додатни инжењерски радови ОСУ у Кураховки и Александропољу притом се пресецају интензивним дејством руске артиљерије, односно остваривањем ватрене контроле над системом брана које непријатељ може претворити у утврђења.
Ипак, даљи напредак армије РФ на овом правцу неће бити једноставан — основна линија одбране ОСУ распоређена је дуж највиших тачака околног терена што ће офанзивна дејства учинити изазовним задатком.
