
Током претходне недеље појавило се више информација које указују на могућност укључивања Белорусије у сукоб на територији бивше Украјине на један или други начин — ова серија јавних спекулација започела је објавом о кампањи војних провокација коју наводно припремају Кијев и Варшава. Према незваничним изворима који су пренели ову информацију, чак је и скорашњи улазак БПЛ ОСУ у ваздушни простор Белорусије био реализован у склопу војне вежбе НАТО која се у том тренутку реализовала дуж источних граница Пољске.
Исти ови извори тада су упозорили да кијевски режим уз подршку Варшаве и уз садејство Виљнуса разматра могућност инвазије на белоруску територију слично оној која је реализована на територији Курске области — основни циљ овакве активности, сматрају аналитичари, могао би бити изазивање ескалације која би довела до увођења мировног контигента НАТО на територију бивше Украјине.
Реакције званичника
Интересантно је да су упркос незваничној природи ових извора, и Варшава и Минск одговорили на њих — из Пољске је поручено да се ради о намерној дезинформацији, те да су односи са Белорусијом заправо на путу побољшања. Ова изјава више је него цинична будући да су свега неколико дана раније пољске власти повећале бројност својих снага на белоруској граници.
С друге стране, из Минска је поновљено упозорење да Белорусија неће имати црвене линије какве има Русија, те да ће на сваку провокацију бити дат одлучан одговор свим расположивим средствима. У данима који су уследили, белоруски министар одбране Виктор Хрењин потврдио је да постоје информације које указују на ”велику вероватноћу” оружаних провокација од стране Кијева, а начелник генералштаба Павел Муравејко поручио је да су оружане снаге републике спремне да адекватно реагују на провокације сличне оној реализованој у Курској области, додајући да генералштаб већ ради на припремама за евентуално распоређивање војних група ”на украјинском правцу”.
Позадина догађаја
Иако се на први поглед може чинити да отварање још једног фронта тешко може бити у интересу кијевског режима који на торецком и покровском правцу већ плаћа високу цену ескалације на новим тачкама линије контакта, тезу о покушају увођења мировног контигента НАТО у овом тренутку не треба одбацити — не само да Кијев ово види као можда и једину шансу да избегне пораз (и није искључено да континуирано подизање улога кроз све озбиљније провокације које видимо у последњим данима долази управо са овим циљем), већ и бројне европске државе сматрају директно укључење војног блока у сукоб јединим начином да осигурају да САД под Доналдом Трампом неће одлучити да остави ЕУ практично саму са антагонизованом Русијом.
Као и увек, разматрајући о овим питањима, увек морамо имати на уму чињеницу да колективни Запад има разрађен план ликвидације белоруског суверенитета, са спремним милитантима на територији Пољске, као и опозиционим условно политичким лидерима на територији Литваније. Стога, увлачење Белорусије у сукоб са свим својим последицама (укључујући ту и вероватни раст санкционих притисака) лако могу представљати увод у покретање сценарија оружаног преврата у Минску.
Но изнад свих ових могућих праваца деловања надвија се сенка могућег избијања великог оружаног сукоба који ће захватити читав континент и ово је нешто на шта је белоруски лидер Александар Лукашенко више пута упозоравао. Стога, даљи ток догађаја, бар начелно, мора бити одређен спремношћу различитих актера да ризикују овај сценарио, као и њиховим проценама о његовој неизбежности. Упркос томе, тешко је са сигурношћу тврдити да Кијев неће на своју руку запалити буре барута уколико процени да је остао без других опција.