У протеклих неколико дана, бројни западни медији јавили су о назнакама отопљавања односа између Кине и САД под лидерством Доналда Трампа који је, како тврде, заузео далеко помирљивији став него што је то био случај у његовом претходном мандату — амерички председник притом се похвалио и изванредним личним односима са кинеским лидером Си Ђинпингом, додајући да се радује предстојећој сарадњи две земље.
У контексту ових оптимистичних тумачења помиње се и разговор Си Ђинпинга и Трампа који је протекао у релативно неутралном тону, са главним фокусом на питањима будућности TikTok-а у САД, проблема фентанила, трговинских односа две земље, али и дељених интереса који могу допринети продубиљвању партнерства.
Да ли то заиста значи да месецима пред нама можемо очекивати одређено зближавање Пекинга и Вашингтона? Упркос формалним порукама добре воље, ситуација на терену указује да то, врло вероватно, неће бити случај.
Нова администрација, иста политика
Активности блока АУКУС
Упркос свему овоме и слично ситуацији са Русијом (са чијим лидером Трамп такође тврди да има изванредне односе) администрација новог америчког председника не само да није поништила антикинеске одлуке Џоа Бајдена, већ је и наставила да делује у истом правцу — тако је америчка морнарица заједно са савезницима из блока АУКУС и Француском, Индијом, Индонезијом, Малезијом и Сингапуром спровела војну вежбу La Perouse 2025 током које је увежбавана блокада кључних мореуза у азијско-тихоокеанском региону са циљем поморске изолације Кине.
Након окончања ове вежбе, аустралијски разарач HMAS Hobart остаће у региону у склопу мисије демонстрације регионалног присуства, где ће наставити да реализује заједничке активности са савезничким морнарицама.
Активности неформалног антикинеског блока
Трампов државни секретар Марко Рубио такође је био заузет осигуравањем наставка сарадње са неформалним антикинеским блоком формираним још током 2023 — тако је у телефонском разговору са министром спољних послова Јужне Кореје договорен наставак сарадње усмерене на елиминацију нуклеарних капацитета Пјонгјанга, иначе најближег стратешког савезника Пекинга.
Ситуација је још индикативнија на Филипинима где је премештање америчког ракетног система Typhoon са базе Лаогар на непознату локацију имплицитно потврдило оно што је било познато још од априла 2025, да овај систем није распоређен на острвској држави због било какве војне вежбе већ да је предат Манили у циљу повећања војних притисака на Пекинг — Кина је ово, наравно, препознала и јавно упозорила САД да се ради о веома опасном кораку који може довести до трке у наоружању у најбољем случају или до регионалног сукоба у најгорем.
Иако је формална реакција Вашингтона на упозорења Пекинга изостала, Марко Рубио је након овога обавио разговор са политичким врхом Филипина, уверавајући Манилу да ће САД чврсто штити интересе Филипина у Јужном Кинеском Мору — овде се ради о територијалним претензијама Маниле на стратешки значајне акваторије које Кина сматра својим што је и у прошлости доводило до сукоба између кинеске обалске страже и филипинске морнарице.
Импликације
С обзиром на дубоку повезаност и међусобну зависност привреда Кине и САД, чињеница да ни једна страна не жели да види даљу ескалацију конкуренције у отворену конфротнацију тешко да представља изненађење — и Вашингтон и Пекинг су свесни чињенице да би обе стране из евентуалног сукоба изашле знатно ослабљене и да би се тако могле наћи у сенци Русије која би, уколико избегне укључивање у сукоб, практично опстала као једина светска суперсила.
Истовремено рапидно јачање Кине како у војном, тако и у економском и високотехнолошком смислу за Вашингтон остаје примарна претња америчкој хегемонији због чега је пад тензија мало вероватан — резултат ових сложених и вишезначних односа јесте својеврсна пат позиција у којој ни Вашингтон ни Пекинг не желе сукоб, но упркос томе, развој ситуације на терену наставља да води управо у том правцу.
