Недавно саслушање високо рангираних официра и безбедносних стручњака на тему актуелне ситуације у азијско-тихоокеанском региону у америчком Конгресу било је обележено отвореним позивима на повећање војног присуства САД на територији Тајвана.
Адмирал Марк Монтгомери затражио је од власти да у најкраћем року одобре размештање најмање 500 америчких војника на острвској територији, док је главнокомандујући пацифичким одсеком америчке војске, генерал Чарлс Флин појаснио да повећање испорука војне технике Тајпеју неће имати жељеног ефекта уколико тајвански војници за употребу истог не добију адекватну обуку.
Позадина догађаја
Под истим овим изговором, у марту прошле године за сада непознат број припадника америчких специјалних снага био је распоређен на четири војне базе на Тајвану, укључујући и истурени положај на острву Кинмен које се налази на свега 10 километара од обале Кине — према тадашњим саопштењима тајванских медија, ове снаге размештене су на дугорочној основи, а у циљу обуке тајванских снага за предстојећу ”инвазију Кине”.
Два месеца касније, Пентагон је започео реформу маринаца у азијско-тихоокеанском региону са циљем повећања мобилности — ово је на првом месту подразумевало смањење употребе тешке технике са преоријентацијом на артиљеријске и ракетне системе, као и беспилотне летилице. Започета је изградња 31 десантног брода, као и формирање три десантне групе од којих ће две бити распоређене у САД, а једна на бази Окинава на територији Јапана.
Сви ови кораци резултат су ангажмана генерала Чарлса Флина (истог који и сада захтева даљу милитаризацију Тајвана) који је отворено поручио да се Пентагон већ дуго припрема за рат са Кином, али да упркос томе војно-политичко руководство САД наставља да потцењује значај копнених јединица у будућем сукобу.
Импликације
У светлу убрзаног преусмеравања америчких офанзивних капацитета ка азијско-тихоокеанском региону, овакви потези више не представљају изненађење. Упркос томе, продубљивање војне сарадње са Тајпејом које је у Пекингу више пута окарактерисано као основни фактор ризика значајно ће повећати већ високе тензије између две светске силе.
Даљи раст броја америчких војника на територији Тајвана притом ће представљати и нови удар на принцип једне Кине који тешко да ће проћи незапажено у Пекингу који је у последњим недељама неколико пута показао да неће толерисати провокације које доводе у питање његов суверенитет. Стога, уколико Конгрес одговори потврдно на захтеве Флина и Монтгомерија, војно-политичка ситуација у региону лако може ескалирати до ивице отвореног сукоба.
