Трагични колапс сиријске државности којем сведочимо у овом тренутку тешко да неће утицати на раст терористичке претње како у самој Сирији (или ономе што од ње остане), тако и шире, а говорећи о овој теми, пажњу можемо обратити на неколико различитих фактора.
На првом месту, упркос покушајима Запада да ребрендира Тахрир ал Шам и представи их као некакве прогресивне исламисте, чињеница остаје да се значајне територије некадашње Сирије сада налазе под контролом групе која има корене у Ал Каиди и Фронту Ал Нусра.
Друго, приликом њиховог марша на Дамаск, паравојне формације које се сада називају опозицијом ослобађале су затворенике из практично свих затвора на свом путу, а међу такозваним „политичким затвореницима“ нашли су се и некадашњи високи званичници различитих терористичких група укључујући ту Исламску државу.
Најзад, упркос слављеничком расположењу антидржавних снага и сиријске дијаспоре у земљама запада, економски проблеми Сирије нису нигде нестали — штавише, скорашњи догађаји, укључујући ту и израелско бомбардовање бројних циљева, међу којима су и научни институти само су додатно погоршали иначе тешку ситуацију због чега ће Сирија, нажалост, остати плодно тле за радикализацију и регрутацију.
Нова фаза глобалног џихада
Упркос томе што земље блискоисточног региона немају интереса у формирању новог калифата по узору на некадашњу Исламску државу у Ираку и Сирији у тренутној атмосфери глобалне нестабилности, а неки од актера као што је Катар рачунају на заступнике својих интереса у новој Сирији, инструментализација тероризма од стране Вашингтона која је током читаве године била у успону представља гаранцију опстанка терористичких мрежа у разореној земљи.
Притом, заступљеност како чеченских сепаратиста, тако и средњњазијских радикала у редовима паравојних група које су марширале на Дамаск указује на то да ће примарни задатак нових исламистичких ћелија бити унутрашња дестабилизација Русије са покушајима распламсавања мржње између хришћанског и муслиманског становништва.
Постоји ли опасност за Србију?
Са назнакама заоштравања мигрантске политике у Европи — колико данас, Данска, Норвешка, Немачка, Аустрија и Белгија обуставиле су разматрање захтева за азил који долазе од грађана Сирије — раст броја избеглица у некада транзитним земљама је очекиван.
А, знајући да ће турско-сиријска граница остати отворена услед блиских веза Анкаре са очекиваним званичницима нове сиријске владе, постоје значајне шансе да ће тзв балканска рута и даље бити активна, тим пре уз познату порозност грчко-турске границе.
За Србију посебно озбиљан безбедносни изазов представљају исламисти албанске националности који овом рутом могу доћи до Северне Македоније, а одатле прећи на окупирану територију Косова и Метохије.
Имајући на уму либералан став приштинских сепаратиста према (некадашњим) припадницима терористичких организација, као и постојање читавих искључиво албанских одреда који су се борили у Сирији (као на пример Џемат Албан), јасно је да се ради ради о претњи коју не треба схватити олако.
