Коментаришући ранију најаву Министарства спољних послова Србије да ће од Хрватске и Албаније хитно затражити објашњење одлуке о формирању балканског тројног пакта у ком ће се поред две суседне нам државе наћи и сецесионистичке структуре из Приштине, а у блиској будућности, врло вероватно и Бугарска, министар одбране Хрватске Иван Анушић поручио је:
Прошло је време када је Хрватска питала Београд шта ће чинити и како ће радити. То време је давно иза нас и неће се више никад поновити.
(…)
Хрватска ће потписивати декларације с ким жели, а сарадња са Албанијом и Косовом* усмерена је на размену знања, сарадњу војних индустрија, подршку евроатлантском путу Албаније и Косова*.
Уколико сам тон одговора није довољно индикативан, онда свакако јесте чињеница да на захтев дипломатске службе Србије стиже одговор из Министарства одбране Хрватске. Ово тешко да је случајност — далеко је вероватније да се ради о промишљеном кораку који недвосмислено демонстрира Београду да је трилатерални пакт нова реалност војне ситуације на Балкану и да он више не може бити предмет политичких разговора.
Позадина догађаја
Очекивати другачији одговор било из Загреба, било из Тиране било би илузорно имајући у виду отворено антисрпску природу формираног војног савеза. Лопта је сада на страни Београда — уколико се део држава региона већ определио за конфронтациону политику милитаризације, на Србији је да предузме адекватне кораке усмерене на повратак равнотеже снага. Уколико Хрватска затвара врата за политичку дискусију, на нама је да одговоримо симетрично.
И овде се не ради само о апстрактној расправи о статусу или престижу — током последњих неколико година имали смо више него довољно прилика да се уверимо у речи Александра Лукашенка који је у фебруару прошле године објаснио да је војна сила данас поново постала главни аргумент политике. Где су били ДНР и ЛНР пре војне моћи Русије? Где су сада Алавити и Хришћани у Сирији? Где су Палестинци у Гази? Где је било међународно право, где су биле Уједињене нације, где су биле политика и дипломатија за њих?
Ситуација на Балкану не развија се у корист Србије и сви су изгледи да време није на нашој страни — приступање Бугарске постојећем тројном пакту у овом тренутку је готово извесно, посебно имајући на уму да је ове планове потврдио и сам Анушић. Притом, у бугарском медијском простору, како нам јављају пријатељи канала упућени у материју, видимо приметно активирање националистичких снага које су још почеле са пласирањем идентичних наратива који су јуче стигли из Загреба:
Морамо показати да ћемо ми, а не Србија, диктирати агенду на Балкану и нећемо дозволити нове манифестације великосрпског шовинизма и насиља, од којих су Хрвати, Албанци и Бугари страдали у протеклих сто година.
Стога, за Србију је од кључног значаја да што пре прихвати реалност ствари — дипломатско разбијање антирпског пакта више није на столу, и једини начин да осигурамо безбедност наше државе и нашег народа у ширем српском свету јесте кроз одвраћање потенцијалних агресора путем наше сопствене војне моћи.
