И тако, након више недеља спекулација и медијских наратива о интензивирању контаката Москве и Вашингтона, Кремљ је јуче и званично потврдио да је телефонски разговор Владимира Путина и Доналда Трампа одржан у јутарњим часовима среде.

Током готово двочасовног позива, тврде у Кремљу, речи је било о бројним питањима, укључујући ту ситуацију на Блиском истоку, енергетику и, оно што највише интересује међународну јавност, перспективе политичког решења сукоба на територији бивше Украјине.

Шта је договорено?

Садржај разговора у највећој мери остаје непознат јавности у складу са позицијом Москве да „дипломатија воли тишину“, но сам Трамп је потврдио да је договорен почетак преговора експертских тимова две стране уз скору посету америчких званичника Москви.

Извори блиски Белој кући тврде да је речи било и о могућим међусобним посетама два лидера, но на овом плану вероватно није било много успеха, а начелни компромис постигнут је по питању могућег билатералног састанка у Саудијској Арабији.

Шта је претходило разговору?

У данима који су претходили разговору два лидера могли смо видети скромне и уобичајене политичке сигнале покушаја обнове поверења — Русија је ослободила једног држављанина САД док је Вашингтон ослободио једног држављанина Русије и три Белоруса.

У истом периоду, из Пентагона, али и од Трампа лично стигла је порука да приступање Украјине НАТО није реалистичан исход дипломатског решења сукоба — и док су бројни медији како са истока, тако и са запада ово протумачили као амерички уступак, битно је имати на уму чињеницу да ни администрација Џоа Бајдена није директно подржавала овакаво решење на шта су се више пута жалили званичници кијевског режима.

Исто важи и за позив Трампа Зеленском да одустане од идеје повратка на границе пре 2014 — овај наратив, такође, Вашингтон је напустио након неуспешне офанзиве ОСУ 2023 због чега ни овде не можемо говорити о некаквој промени политике САД.

Реакције и последице

Након разговора два председника забележен је озбиљан раст Московске берзе уз јачање акција највећих руских компанија што неки извори тумаче као убеђење руских економских елита у вероватноћу скорог слабљења санкција.

С друге стране, препознајући сопствену искљученост из преговорног процеса, министри спољних послова Украјине, Француске, Велике Британије, Шпаније, Италије, Пољске и Немачке на хитном састанку у Паризу упутили су захтев Трампу да буду укључени у будуће контакте.

Перспективе

Упркос сензационалистичким саопштењима светских медија и изузетној пажњи међународне јавности, једини стварни резултат разговора два лидера јесте начелни договор о наставку контаката уз нејасне перспективе могућег билатералног састанка у Саудијској Арабији.

И мада несумњиво можемо говорити о промени динамике у односима Москве и Вашингтона као и одустајања Трампа од илузорне флоскуле „ни речи о Украјини без Украјине“, у овом тренутку нема никаквих назнака да је било која од страна спремна да одустане од својих досадашњих позиција.

Борбена дејства у зони СВО настављају се несмањеним интензитетом, а војно-политичке тензије драматично се заоштравају и на другим стратешким правцима без перспективе скорашње деескалације.