Тема могућег окончања сукоба на територији бивше Украјине уз лични ангажман америчког председника Доналда Трампа наставља да доминира медијима — истина, захваљујући на првом месту Трамповој администрацији која готово свакодневно објављује о некаквом напредовању дијалога.
Уколико су се руски медији према овоме односили у некој мери уздржано, ситуација се и ту у одређеној мери мења након саопштења портпарола Кремља Димитрија Пескова да постоје отворени канали комуникације са Вашингтоном, уз традиционалну напомену да на наводе о могућим контактима два председника нема коментара.
Одвијају ли се закулисни преговори?
Да постоје и даље отворени канали комуникације између Москве и Вашингтона никог не треба да чуди — ово је био случај од самог почетка СВО (баш као што је и био случај на врхунцу Хладног рата). Ради се о неопходном механизму решавања практичних питања и спречавања сукоба.
Да је до интензивирања контаката, можда са укључењем председничких администрација дошло у последњим недељама такође не можемо искључити — за Трампа, окончање сукоба несумњиво би било велика политичка победа. Но, не по сваку цену, и свакако не под руским условима.
У вези с тим, пажњу бисмо скренули и на скорашње саопштење заменика руског министра спољних послова Сергеја Рјабкова који је колико јуче поручио да Москва не види промену позиције САД по питању Украјине. Стога, уколико је ситуација сада потпуно иста као и пре 20. јануара, о каквим преговорима може бити речи?
Скорашњи сигнали из Вашингтона указују на то да би САД размотриле наизглед компромисно решење са замрзавањем линије фронта и последичним стицањем приступа природним богатствима бивше Украјине — уз даљи опстанак ОСУ, даљу милитаризацију и присуство западних мировних снага. Другим речима, уз гаранције каснијег реванша.
Све ово није у интересу Русије чији је лидер Владимир Путин још 2022 јасно ставио до знања да циљеви СВО укључују демилитаризацију и денацификацију Украјине чиме ће бити осигуран дугорочан мир — а, посебно није у интересу Русије да прихвати замрзавање сукоба у тренутку када њена армија напредује ка западу.
Покушаји непријатеља да задржи присуство у Курској области, као и увођење стратешких резерви ОСУ под Покровск и на границу ДНР и Дњепропетровске области у том смислу представљају механизме притиска на Москву који за циљ имају да учине замрзавање сукоба привлачнијим решењем.
С тим на уму, јасно је да ће даљи ток СВО одредити само дејства армије РФ на бојном пољу, а не бомбастична саопштења Трампа и његовог тима.
